MEMORANDUM MEDŽUSLOVJANSKOJ SPOLOČNOSTI O SLOVIO, SLOVIANSKYM I NOVOSLOVJANSKYM,
| МЕМОРАНДУМ МЕДЖУСЛОВЈАНСКОЈ СПОЛОЧНОСТИ О СЛОВИО, СЛОВЈАНСКЫМ И НОВОСЛОВЈАНСКЫM, |
| (
iz anglijskogo originala prěvedeno na medžuslovjansky
) | (
из англијского оригинала прєводено на меджсловјанскы
) |
|
VVEDENJE
|
ВВЕДЕНЈЕ
|
|
Slovjanske jezyky sut odnositeljno svezana grupa jezykov. Znanje jednogo slovjanskogo jezyka često jest dostatočno, da by imělo se prinajmenje surovu ideju, o čem jest tekst v drugom slovjanskom jezyku. Črěz věky, toj fakt byl dlja jezykoznavcev i inyh nadohnjenje do budovanja universalnogo slovjanskogo jezyka, razumlivogo vsim Slovjanam. Srěd njih jest slavny crkovnoslovjansky jezyk iz 9. stolětja, kako i mnoge ine projekty od 16. stolětja do dnes. Vse te projekty imajut jednu obču harakteristiku: one sut bazovane na prědpoloženju, že slovjanske jezyky sut sobě na toliko podobne, že iztvorjenje takogo jezyka jest možno.
|
Словјанске језыкы сут односитељно свезана група језыков. Знанје једного словјанского језыка често јест достаточно, да бы имєло се принајмење сурову идеју, о чем јест текст в другом словјанском језыку. Чрєз вєкы, тој факт был дља језыкознавцев и иных надохњенје до будованја универсалного словјанского језыка, разумливого всим Словјанам. Срєд њих јест славны црковнословјанскы језык из 9. столєтја, како и многе ине пројекты од 16. столєтја до днес. Все те пројекты имајут једну обчу характеристику: оне сут базоване на прєдположенју, же словјанске језыкы сут собє на толико подобне, же изтворјенје такого језыка јест можно.
|
|
SLOVIO
|
СЛОВИО
|
|
Pan Mark Hučko byl jedin iz prvyh, ktori razrabotali tu ideju v digitalnoj erě. On iztvoril svoje «slovio» v 1999 skoro na tyh samyh osnovah kako esperanto, ale s slovjanskymi korenjami. Na početku, toj projekt byl prijety na Internetu s istym entuzjazmom, ale pozdněje zainteresovanje v njim izčeznulo. Značna slabost jezyka slovio jest umětny harakter jego gramatiky. Slovjanske slova sut koristane samo dlja korenjev, ale prirastky i mnoge ine gramatične elementy byli vzete iz esperanta ili anglijskogo, abo izmysljene umětno. Dlja ne-Slovjanov toj jezyk može služiti kako někako esperanto, s takoju cěnnostju, že slovjanski ljudi nemnogo go razumějut; jednakože dlja Slovjanov cěla jego ideja izgledaje neprirodno, poněkogda daže směšno. Vslěd togo, slovio nikogda ne bylo prijeto, a sejčas ono praktično izčeznulo iz sceny.
|
Пан Марк Хучко был једин из првых, ктори разработали ту идеју в дигиталној ерє. Он изтворил своје «словио» в 1999 скоро на тых самых основах како есперанто, але с словјанскыми корењами. На почетку, тој пројект был пријеты на Интернету с истым ентузјазмом, але позднєје заинтересованје в њим изчезнуло. Значна слабост језыка словио јест умєтны характер јего граматикы. Словјанске слова сут користане само дља корењев, але прирасткы и многе ине граматичне елементы были взете из есперанта или англијского, або измысљене умєтно. Дља не-Словјанов тој језык може служити како нєкако есперанто, с такоју цєнностју, же словјански људи немного го разумєјут; једнакоже дља Словјанов цєла јего идеја изгледаје неприродно, понєкогда даже смєшно. Вслєд того, словио никогда не было пријето, а сејчас оно практично изчезнуло из сцены.
|
|
MEDŽUSLOVJANSKY PROJEKT
|
МЕДЖУСЛОВЈАНСКЫ ПРОЈЕКТ
|
|
Množinstvo ostalyh projektov v prošlosti i sučasnosti izbralo bolje naturalističny podhod. Dnešnjego dnja oni akumulovali se v dvoh surabotničskyh, spoločnostnyh projektah: Novoslovjansky i Slovjansky. Oba projekty dělet s soboju podobnu, naturalističnu gramatiku, obči slovnik i jedin obči cělj: opisati universalny slovjansky jezyk, ktory Slovjani razumějut bez nikakoj nauky, i ktory oni mogut upotrěbjati už poslě minimalnoj nauky. Toj jezyk, zvany Medžuslovjansky, jest osnovany jedino na formah jestvujučih na slovjanskoj jezyčnoj oblasti, a vsaka umětnost jest uvažno izběgana: vsaky korenj, končina ili morfologičny element možno jest najti v raznyh slovjanskyh jezykah, idealno v vsih. Hvala tutoj strategiji, Medžuslovjansky nahodi se na samom srědišču živyh slovjanskyh jezykov.
Na dodatok, govoritelji mogut legko vměšati slova i ine elementy svojih materinskyh jezykov v medžuslovjansky. Tako oni mogut izraziti se jasněje do govoriteljev inyh slovjanskyh jezykov, a takože upotrěbiti medžuslovjansky kak prěhodno orudje dlja bystrějšej, legšej nauky drugogo slovjanskogo jezyka. Obratno, dlja lěpšej razumlivosti medžuslovjansky takože možno jest legko manipulovati posrědstvom harakteristik někakoj konkretnoj drugoj podgrupy. My toj proces nazyvajemo «flavorizacijeju». My jesmo izkusili, že srěd govoriteljev slovjanskyh jezykov jest sklonnost k pojmanju medžuslovjanskogo kako davny ili oddaljeny dialekt vlastnogo jezyka, ili kak susědny jezyk blizko s njim spokrovnjeny. Ljudi često udivjajut se, koliko oni razumějut. Našu strategiju jest razvivanje sego pomočničskogo jezyka tako, že možno jest go naturalnym sposobom vtěliti v sbor živyh slovjanskyh jezykov, da by umožnil medžuslovjansky dialog, vzajemno poznavanje i kulturno prěkazyvanje bez potrěby prěvodženja informacije na razne narodne jezyky. Trěba podčrknuti, že medžuslovjansky jezyk ne jest svezany s nikakoju religijeju, ideologijeju ili političnym dviženjem. Ne naměrjajemo, že medžuslovjansky libokogda zastupi libokoj živy jezyk ili stane někoj universalny vtory jezyk, jedino, že služi orudjem tym, ktori hočut porazuměvati se s drugymi Slovjanami ili poznati veče o slovjanskyh jezykah. |
Множинство осталых пројектов в прошлости и сучасности избрало боље натуралистичны подход. Днешњего дња они акумуловали се в двох суработничскых, сполочностных пројектах: Новословјанскы и Словјанскы. Оба пројекты дєлет с собоју подобну, натуралистичну граматику, обчи словник и једин обчи цєљ: описати универсалны словјанскы језык, кторы Словјани разумєјут без никакој наукы, и кторы они могут употрєбјати уж послє минималној наукы. Тој језык, званы Меджусловјанскы, јест основаны једино на формах јествујучих на словјанској језычној области, а всака умєтност јест уважно избєгана: всакы корењ, кончина или морфологичны елемент можно јест најти в разных словјанскых језыках, идеално в всих. Хвала тутој стратегији, Меджусловјанскы находи се на самом срєдишчу живых словјанскых језыков.
На додаток, говоритељи могут легко вмєшати слова и ине елементы својих материнскых језыков в меджусловјанскы. Тако они могут изразити се јаснєје до говоритељев иных словјанскых језыков, а такоже употрєбити меджусловјанскы как прєходно орудје дља быстрєјшеј, легшеј наукы другого словјанского језыка. Обратно, дља лєпшеј разумливости меджусловјанскы такоже можно јест легко манипуловати посрєдством характеристик нєкакој конкретној другој подгрупы. Мы тој процес называјемо «флаворизацијеју». Мы јесмо изкусили, же срєд говоритељев словјанскых језыков јест склонност к појманју меджусловјанского како давны или оддаљены диалект властного језыка, или как сусєдны језык близко с њим спокровњены. Људи често удивјајут се, колико они разумєјут. Нашу стратегију јест развиванје сего помочничского језыка тако, же можно јест го натуралным способом втєлити в сбор живых словјанскых језыков, да бы уможнил меджусловјанскы диалог, взајемно познаванје и културно прєказыванје без потрєбы прєводженја информације на разне народне језыкы. Трєба подчркнути, же меджусловјанскы језык не јест свезаны с никакоју религијеју, идеологијеју или политичным движенјем. Не намєрјајемо, же меджусловјанскы либокогда заступи либокој живы језык или стане нєкој универсалны вторы језык, једино, же служи орудјем тым, ктори хочут поразумєвати се с другыми Словјанами или познати вече о словјанскых језыках. |
|
SLOVIANSKI
|
СЛОВЈАНСКИ
|
|
Jezyk slovianski skladaje se iz občih elementov v dnešnjih jezykah. Gramatika jest osnovna, prosta i regularna. Da by razumlivost slovjanskym govoriteljam byla maksimalna, vse slova i formy bazujut se konsekventno na množinstvenyh razvezanjah. Slovianski služi raznym cěljam, zato ne jest zatvorjeny sistem s tvrdymi pravilami, ale elastičny sbor medžuslovjanskyh jezyčnyh instrumentov s mnogymi orudjami k stvorjenju slov. Projekt slovianski takože obimaje slovianto, eksperimentalno, krajno uproščenu formu medžuslovjanskogo, zaprojektovanu tako, da by iměla ješče nižši uravenj složenosti neželi slovio, ale jedino s pomočju prirodnyh form.
|
Језык словјански складаје се из обчих елементов в днешњих језыках. Граматика јест основна, проста и регуларна. Да бы разумливост словјанскым говоритељам была максимална, все слова и формы базујут се консеквентно на множинственых развезанјах. Словјански служи разным цєљам, зато не јест затворјены систем с тврдыми правилами, але еластичны сбор меджусловјанскых језычных инструментов с многыми орудјами к створјенју слов. Пројект словјански такоже обимаје словианто, експериментално, крајно упрошчену форму меджусловјанского, запројектовану тако, да бы имєла јешче нижши уравењ сложености нежели словио, але једино с помочју природных форм.
|
|
NOVOSLOVJANSKY
|
НОВОСЛОВЈАНСКЫ
|
|
Novoslovjansky jezyk jest osnovany na starocrkovnoslovjanskom jezyku, umětno razvitom od ranogo Srědnjevěčja do sovrěmennyh časov. Novoslovjansky možno jest nazirati kako oproščenu gramatiku i slovničstvo vsih slovjanskyh jezykov. Novoslovjansky sodrživaje elementy, ktore už ne sut universalne v slovjanskom (razne prošle i budučne časy, dvojina, suče aktivno pričestje), ale ta nemnogo bolša složenost vkladaje takože v bolšu pasivnu (receptivnu) razumlivost městnyh jezykov. Pomimo togo novoslovjanska gramatika ne jest sovsěm složena: osnovny sostav městi se na dvoh stranicah.
|
Новословјанскы језык јест основаны на староцрковнословјанском језыку, умєтно развитом од раного Срєдњевєчја до соврєменных часов. Новословјанскы можно јест назирати како опрошчену граматику и словничство всих словјанскых језыков. Новословјанскы содрживаје елементы, кторе уж не сут универсалне в словјанском (разне прошле и будучне часы, двојина, суче активно причестје), але та немного болша сложеност вкладаје такоже в болшу пасивну (рецептивну) разумливост мєстных језыков. Помимо того новословјанска граматика не јест совсєм сложена: основны состав мєсти се на двох страницах.
|
|
SURABOTNIČSTVO
|
СУРАБОТНИЧСТВО
|
|
V praktikě razliky medžu slovianskom i novoslovjanskom sut minimalne. Slovianski je osnovany na občih elementah v živyh slovjanskyh jezykah, ale da byhmo garantovali konsistenciju, my nikogda ne beremo slova bezposrědnje iz libokakogo živogo slovjanskogo jezyka, vměsto togo rekonstruujemo praformy i od njih načinajemo. Iz drugoj strany novoslovjansky jest starocrkovnoslovjansky modernizovany črěz prizmu sučasnyh jezykov. Ničto divnogo, že rezultaty često sut identične. Slova, formy i konvencije jednogo projekta možno jest prosto koristati v drugom i naobrat, do točky, kogda nikto už ne vidi različje. To dokazujut poněkoje članky v naših internetnyh novinah i diskusije našej spoločnosti na sěti.
Oba projekty surabotajut s soboju mnogo blizko. Naši členi pišut i čitajut v oboh variantah, besědujut na tyh samyh forah, dělet s soboju toj sam slovnik, tu samu internetnu gazetu, kako i razne ine města. Kromě togo my jesmo izbrali nazvu MEDŽUSLOVJANSKY kako obče označenje naših dvoh projektov. Očekyvajemo, že v budučnosti naše dva podhody dalje budut dlja sebe vzajemno nadohnjenjem i vozbogačenjem, ale v medžučasu my jesmo ščestlivi iz našego surabotničstva, ktoro jest ovoč vzajemnogo ocěnjanja našej raboty, povagy dlja raznyh toček zrěnja, prěmoženja ličnyh ambicij, konstruktivnoj kritiky i prěd vsim věry, že surabotničstvo jest najlěpši sposob služenja občemu cělju. |
В практикє разликы меджу словјанском и новословјанском сут минималне. Словјански јест основаны на обчих елементах в живых словјанскых језыках, але да быхмо гарантовали консистенцију, мы никогда не беремо слова безпосрєдње из либокакого живого словјанского језыка, вмєсто того реконструујемо праформы и од њих начинајемо. Из другој страны новословјанскы јест староцрковнословјанскы модернизованы чрєз призму сучасных језыков. Ничто дивного, же резултаты често сут идентичне. Слова, формы и конвенције једного пројекта можно јест просто користати в другом и наобрат, до точкы, когда никто уж не види различје. То доказујут понєкоје чланкы в наших интернетных новинах и дискусије нашеј сполочности на сєти.
Оба пројекты суработајут с собоју много близко. Наши члени пишут и читајут в обох вариантах, бесєдујут на тых самых форах, дєлет с собоју тој сам словник, ту саму интернетну газету, како и разне ине мєста. Кромє того мы јесмо избрали назву МЕДЖУСЛОВЈАНСКЫ како обче означенје наших двох пројектов. Очекывајемо, же в будучности наше два подходы даље будут дља себе взајемно надохњенјем и возбогаченјем, але в меджучасу мы јесмо шчестливи из нашего суработничства, кторо јест овоч взајемного оцењанја нашеј работы, повагы дља разных точек зрєнја, прєможенја личных амбициј, конструктивној критикы и прєд всим вєры, же суработничство јест најлєпши способ служенја обчему цєљу. |
|
LŽI O NAS
|
ЛЖИ О НАС
|
|
Několikokratno my jesmo pozvali tvoritelja slovio, Marka Hučka, do surabotničtva s nami. Pomimo naših razlik, my cěnimo jego pionersku rabotu i cěly čas uvažamo slovio za čest medžuslovjanskoj rodiny. Na žalost, jegovo odnošenje k našej rabotě bylo od samogo početka krajno vrago, čto izrazilo se medžu inymi v kampaniji nenavisti, ličnyh napadah i daže zagroženjah. Srěd jegovyh nedavnyh činov jest zakup raznyh internetovyh domen pod nazvami naših projektov (slovianski.eu, novoslovianski.com, interslavic.org, slovianto.com). Te stranice sovsěm ne sut svezane s našimi projektami, sodrživajut jedino abo směšanje plagiata, parodije i nenavisti, abo versije slovio prědstavjene pod podobnymi nazvami. Jasno, te stranice imajut sam jedin cělj: pričiniti zaměšanje srěd potencialno zainteresovanyh ljudij. Hučkove zapisy pokazyvajut, že on uvažaje sebe eksklusivnym posědateljem cěloj ideje medžuslovjanskogo jezyka, a nas uvažaje za odpovědalnyh za bezuspěšnost jegovogo vlastnogo projekta. Zato on vsegda konsekventno nazyvaje druge projekty «plagiovanymi klonami slovio» ili «nepotrěbnymi, kopiovanymi jezykami».
My hočemo podčrknuti, že informacije, sodržane na tyh i inyh stranicah, sut absolutno i cěljovo falšive. Naše projekty ne koristajut materialy iz slovio. Libokoje sběžnosti sut logičny rezultat fakta, že oba projekty bazujut se na tom samom slovjanskom zdrojevom materialu. Věrimo, že nikto ne imaje moralno pravo nazyvati se posědateljem slovjanskogo slovničstva, i že medžuslovjansky jezyk nikogda ne povinen jest služiti kako pojězd libočijih ličnyh ambicij ili finansovyh ziskov. |
Нєколикократно мы јесмо позвали творитеља словио, Марка Хучка, до суработничтва с нами. Помимо наших разлик, мы цєнимо јего пионерску работу и цєлы час уважамо словио за чест меджусловјанској родины. На жалост, јегово одношенје к нашеј работє было од самого почетка крајно враго, что изразило се меджу иными в кампанији ненависти, личных нападах и даже загроженјах. Срєд јеговых недавных чинов јест закуп разных интернетовых домен под назвами наших пројектов (slovianski.eu, novoslovianski.com, interslavic.org, slovianto.com). Те странице совсєм не сут свезане с нашими пројектами, содрживајут једино або смєшанје плагиата, пародије и ненависти, або версије словио прєдставјене под подобными назвами. Јасно, те странице имајут сам једин цєљ: причинити замєшанје срєд потенциално заинтересованых људиј. Хучкове записы показывајут, же он уважаје себе ексклусивным посєдатељем цєлој идеје меджусловјанского језыка, а нас уважаје за одповєдалных за безуспєшност јегового властного пројекта. Зато он всегда консеквентно называје друге пројекты «плагиоваными клонами словио» или «непотрєбными, копиоваными језыками».
Мы хочемо подчркнути, же информације, содржане на тых и иных страницах, сут абсолутно и цєљово фалшиве. Наше пројекты не користајут материалы из словио. Либокоје сбєжности сут логичны резултат факта, же оба пројекты базујут се на том самом словјанском здројевом материалу. Вєримо, же никто не имаје морално право называти се посєдатељем словјанского словничства, и же меджусловјанскы језык никогда не повинен јест служити како појєзд либочијих личных амбициј или финансовых зисков. |
|
ZAKONČENJE
|
ЗАКОНЧЕНЈЕ
|
|
Naša medžuslovjanska družina imaje svědomost, že jesmo doprva na početku, i že imajemo ješče mnogo raboty prěd soboju. Trěba praktikovati, eksperimentovati, stvoriti veče tekstov i inyh materialov, a my vsegda potrěbujemo slyšati mněnja i komentary od inyh. My, surabotajuče tvoritelji, dělajemo, čto našim mněnjem jest najlěpše, ale očevidno znajemo takože, že ne možemo vsegda podjeti pravilno rěšenje. Govorjene jezyky sut žive stvory i znajemo, že nikaky umětny (esperanto, interlingua) ili rekonstruovany sučasny narodny jezyk (slovačsky, hebrejsky, indonezsky) na světu ne jest upotrěbjany točno v toj samoj formě, kako v prvonačelym izdanju. Zato my pozyvajemo vsakogo - jezykoznavca, nejezykoznavca, rodimogo govoritelja, nerodimogo govoritelja – že vstupet do našej grupy i surabotajut s nami nad tym velikym zadanjem.
|
Наша меджусловјанска дружина имаје свєдомост, же јесмо допрва на почетку, и же имајемо јешче много работы прєд собоју. Трєба практиковати, експериментовати, створити вече текстов и иных материалов, а мы всегда потрєбујемо слышати мнєнја и коментары од иных. Мы, суработајуче творитељи, дєлајемо, что нашим мнєнјем јест најлєпше, але очевидно знајемо такоже, же не можемо всегда подјети правилно рєшенје. Говорјене језыкы сут живе створы и знајемо, же никакы умєтны (есперанто, интерлингуа) или реконструованы сучасны народны језык (словачскы, хебрејскы, индонезскы) на свєту не јест употрєбјаны точно в тој самој формє, како в првоначелым изданју. Зато мы позывајемо всакого - језыкознавца, нејезыкознавца, родимого говоритеља, неродимого говоритеља – же вступет до нашеј групы и суработајут с нами над тым великым заданјем.
|
|
MEDŽUSLOVJANSKA SPOLOČNOST, septembr 2011.
|
МЕДЖУСЛОВЈАНСКА СПОЛОЧНОСТ, септембр 2011.
|