MEMORANDUM MEDŽUSLOVJANSKOJ SPOLEČNOSTI O SLOVIO, SLOVIANSKYM I NOVOSLOVJANSKYM,
SEPTEMBR 2011

МЕМОРАНДУМ МЕДЖУСЛОВЈАНСКОЈ СПОЛЕЧНОСТИ О СЛОВИО, СЛОВЈАНСКЫМ И НОВОСЛОВЈАНСКЫM,
СЕПТЕМБР 2011

( iz anglijskogo originala prěvedeno na medžuslovjansky )

( из англијского оригинала преводено на меджсловјанскы )

VVEDENJE
ВВЕДЕНЈЕ
Slovjanske jezyky sut odnositeljno svezana grupa jezykov. Znanje jednogo slovjanskogo jezyka često jest dostatočno, da by imělo se prinajmenje surovu ideju, o čem jest tekst v drugom slovjanskom jezyku. Črěz věky, toj fakt byl dlja jezykoznavcev i inyh nadohnjenje do budovanja universalnogo slovjanskogo jezyka, razumlivogo vsim Slovjanam. Srěd njih jest slavny crkovnoslovjansky jezyk iz 9. stolětja, kako i mnoge ine projekty od 16. stolětja do dnes. Vse te projekty imajut jednu obču harakteristiku: one sut bazovane na prědpoloženju, že slovjanske jezyky sut sobě na toliko podobne, že iztvorjenje takogo jezyka jest možno.

Словјанске језыкы сут односительно свезана група језыков. Знанје једного словјанского језыка често јест достаточно, да бы имело се принајменье сурову идеју, о чем јест текст в другом словјанском језыку. Чрез векы, тој факт был дльа језыкознавцев и иных надохньенје до будованја универсалного словјанского језыка, разумливого всим Словјанам. Сред ньих јест славны црковнословјанскы језык из 9. столетја, како и многе ине пројекты од 16. столетја до днес. Все те пројекты имајут једну обчу характеристику: оне сут базоване на предположенју, же словјанске језыкы сут собе на толико подобне, же изтворьенје такого језыка јест можно.

SLOVIO
СЛОВИО
Pan Mark Hučko byl jedin iz prvyh, ktori razrabotali tu ideju v digitalnoj erě. On iztvoril svoje «slovio» v 1999 skoro na tyh samyh osnovah kako esperanto, ale s slovjanskymi korenjami. Na početku, toj projekt byl prijety na Internetu s istym entuzjazmom, ale pozdněje zainteresovanje v njim izčeznulo. Značna slabost jezyka slovio jest umětny harakter jego gramatiky. Slovjanske slova sut koristane samo dlja korenjev, ale prirastky i mnoge ine gramatične elementy byli vzete iz esperanta ili anglijskogo, abo izmysljene umětno. Dlja ne-Slovjanov toj jezyk može služiti kako někako esperanto, s takoju cěnnostju, že slovjanski ljudi nemnogo go razumějut; jednakože dlja Slovjanov cěla jego ideja izgledaje neprirodno, poněkogda daže směšno. Vslěd togo, slovio nikogda ne bylo prijeto, a sejčas ono praktično izčeznulo iz sceny.

Пан Марк Хучко был једин из првых, ктори разработали ту идеју в дигиталној ере. Он изтворил своје «словио» в 1999 скоро на тых самых основах како есперанто, але с словјанскыми кореньами. На почетку, тој пројект был пријеты на Интернету с истым ентузјазмом, але позднеје заинтересованје в ньим изчезнуло. Значна слабост језыка словио јест уметны характер јего граматикы. Словјанске слова сут користане само дльа кореньев, але прирасткы и многе ине граматичне елементы были взете из есперанта или англијского, або измысльене уметно. Дльа не-Словјанов тој језык може служити како некако есперанто, с такоју ценностју, же словјански льуди немного го разумејут; једнакоже дльа Словјанов цела јего идеја изгледаје неприродно, понекогда даже смешно. Вслед того, словио никогда не было пријето, а сејчас оно практично изчезнуло из сцены.

MEDŽUSLOVJANSKY PROJEKT
МЕДЖУСЛОВЈАНСКЫ ПРОЈЕКТ
Množinstvo ostalyh projektov v prošlosti i sučasnosti izbralo bolje naturalističny podhod. Dnešnjego dnja oni akumulovali se v dvoh surabotničskyh, společnostnyh projektah: Novoslovjansky i Slovjansky. Oba projekty dělet s soboju podobnu, naturalističnu gramatiku, obči slovnik i jedin obči cělj: opisati universalny slovjansky jezyk, ktory Slovjani razumějut bez nikakoj nauky, i ktory oni mogut upotrěbjati už poslě minimalnoj nauky. Toj jezyk, zvany Medžuslovjansky, jest osnovany jedino na formah jestvujučih na slovjanskoj jezyčnoj oblasti, a vsaka umětnost jest uvažno izběgana: vsaky korenj, končina ili morfologičny element možno jest najti v raznyh slovjanskyh jezykah, idealno v vsih. Hvala tutoj strategiji, Medžuslovjansky nahodi se na samom srědišču živyh slovjanskyh jezykov.

Na dodatok, govoritelji mogut legko vměšati slova i ine elementy svojih materinskyh jezykov v medžuslovjansky. Tako oni mogut izraziti se jasněje do govoriteljev inyh slovjanskyh jezykov, a takože upotrěbiti medžuslovjansky kak prěhodno orudje dlja bystrějšej, legšej nauky drugogo slovjanskogo jezyka. Obratno, dlja lěpšej razumlivosti medžuslovjansky takože možno jest legko manipulovati posrědstvom harakteristik někakoj konkretnoj drugoj podgrupy. My toj proces nazyvajemo «flavorizacijeju».

My jesmo izkusili, že srěd govoriteljev slovjanskyh jezykov jest sklonnost k pojmanju medžuslovjanskogo kako davny ili oddaljeny dialekt vlastnogo jezyka, ili kak susědny jezyk blizko s njim spokrvnjeny. Ljudi često udivjajut se, koliko oni razumějut. Našu strategiju jest razvivanje sego pomočničskogo jezyka tako, že možno jest go naturalnym sposobom vtěliti v sbor živyh slovjanskyh jezykov, da by umožnil medžuslovjansky dialog, vzajemno poznavanje i kulturno prěkazyvanje bez potrěby prěvodženja informacije na razne narodne jezyky. Trěba podčrknuti, že medžuslovjansky jezyk ne jest svezany s nikakoju religijeju, ideologijeju ili političnym dviženjem. Ne naměrjajemo, že medžuslovjansky libokogda zastupi libokoj živy jezyk ili stane někoj universalny vtory jezyk, jedino, že služi orudjem tym, ktori hočut porazuměvati se s drugymi Slovjanami ili poznati veče o slovjanskyh jezykah.

Множинство осталых пројектов в прошлости и сучасности избрало болье натуралистичны подход. Днешньего дньа они акумуловали се в двох суработничскых, сполечностных пројектах: Новословјанскы и Словјанскы. Оба пројекты делет с собоју подобну, натуралистичну граматику, обчи словник и једин обчи цель: описати универсалны словјанскы језык, кторы Словјани разумејут без никакој наукы, и кторы они могут употребјати уж после минималној наукы. Тој језык, званы Меджусловјанскы, јест основаны једино на формах јествујучих на словјанској језычној области, а всака уметност јест уважно избегана: всакы корень, кончина или морфологичны елемент можно јест најти в разных словјанскых језыках, идеално в всих. Хвала тутој стратегији, Меджусловјанскы находи се на самом средишчу живых словјанскых језыков.

На додаток, говорительи могут легко вмешати слова и ине елементы својих материнскых језыков в меджусловјанскы. Тако они могут изразити се јаснеје до говорительев иных словјанскых језыков, а такоже употребити меджусловјанскы как преходно орудје дльа быстрејшеј, легшеј наукы другого словјанского језыка. Обратно, дльа лепшеј разумливости меджусловјанскы такоже можно јест легко манипуловати посредством характеристик некакој конкретној другој подгрупы. Мы тој процес называјемо «флаворизацијеју».

Мы јесмо изкусили, же сред говорительев словјанскых језыков јест склонност к појманју меджусловјанского како давны или оддальены диалект властного језыка, или как суседны језык близко с ньим спокрвньены. Льуди често удивјајут се, колико они разумејут. Нашу стратегију јест развиванје сего помочничского језыка тако, же можно јест го натуралным способом втелити в сбор живых словјанскых језыков, да бы уможнил меджусловјанскы диалог, взајемно познаванје и културно преказыванје без потребы преводженја информације на разне народне језыкы. Треба подчркнути, же меджусловјанскы језык не јест свезаны с никакоју религијеју, идеологијеју или политичным движенјем. Не намерьајемо, же меджусловјанскы либокогда заступи либокој живы језык или стане некој универсалны вторы језык, једино, же служи орудјем тым, ктори хочут поразумевати се с другыми Словјанами или познати вече о словјанскых језыках.

SLOVIANSKI
СЛОВЈАНСКИ
Slovianski (slovjansky jezyk) skladaje se iz občih elementov v dnešnjih jezykah. Gramatika jest osnovna, prosta i regularna. Da by razumlivost slovjanskym govoriteljam byla maksimalna, vse slova i formy bazujut se konsekventno na množinstvenyh razvezanjah. Slovianski služi raznym cěljam, zato ne jest zatvorjeny sistem s tvrdymi pravilami, ale elastičny sbor medžuslovjanskyh jezyčnyh instrumentov s mnogymi orudjami k stvorjenju slov. Projekt slovianski takože obimaje slovianto, eksperimentalno, krajno uproščenu formu medžuslovjanskogo, zaprojektovanu tako, da by iměla ješče nižši uravenj složenosti neželi slovio, ale jedino s pomočju prirodnyh form.

Словјански (словјанскы језык) складаје се из обчих елементов в днешньих језыках. Граматика јест основна, проста и регуларна. Да бы разумливост словјанскым говорительам была максимална, все слова и формы базујут се консеквентно на множинственых развезанјах. Словјански служи разным цельам, зато не јест затворьены систем с тврдыми правилами, але еластичны сбор меджусловјанскых језычных инструментов с многыми орудјами к створьенју слов. Пројект словјански такоже обимаје словианто, експериментално, крајно упрошчену форму меджусловјанского, запројектовану тако, да бы имела јешче нижши уравень сложености нежели словио, але једино с помочју природных форм.

NOVOSLOVJANSKY
НОВОСЛОВЈАНСКЫ
Novoslovjansky (novoslovjansky jezyk) jest osnovany na starocrkovnoslovjanskom jezyku, umětno razvitom od ranogo Srědnjevěčja do sovrěmennyh časov. Novoslovjansky možno jest nazirati kako oproščenu gramatiku i slovničstvo vsih slovjanskyh jezykov. Novoslovjansky sodrživaje elementy, ktore už ne sut universalne v slovjanskom (razne prošle i budučne časy, dvojina, suče aktivno pričestje), ale ta nemnogo bolša složenost vkladaje takože v bolšu pasivnu (receptivnu) razumlivost městnyh jezykov. Pomimo togo novoslovjanska gramatika ne jest sovsěm složena: osnovny sostav městi se na dvoh stranicah.

Новословјанскы (новословјанскы језык) јест основаны на староцрковнословјанском језыку, уметно развитом од раного Средньевечја до современных часов. Новословјанскы можно јест назирати како опрошчену граматику и словничство всих словјанскых језыков. Новословјанскы содрживаје елементы, кторе уж не сут универсалне в словјанском (разне прошле и будучне часы, двојина, суче активно причестје), але та немного болша сложеност вкладаје такоже в болшу пасивну (рецептивну) разумливост местных језыков. Помимо того новословјанска граматика не јест совсем сложена: основны состав мести се на двох страницах.

SURABOTNIČSTVO
СУРАБОТНИЧСТВО
V praktikě razliky medžu slovianskom i novoslovjanskom sut minimalne. Slovianski je osnovany na občih elementah v živyh slovjanskyh jezykah, ale da byhmo garantovali konsistenciju, my nikogda ne beremo slova bezposrědnje iz libokakogo živogo slovjanskogo jezyka, vměsto togo rekonstruujemo praformy i od njih načinajemo. Iz drugoj strany novoslovjansky jest starocrkovnoslovjansky modernizovany črěz prizmu sučasnyh jezykov. Ničto divnogo, že rezultaty često sut identične. Slova, formy i konvencije jednogo projekta možno jest prosto koristati v drugom i naobrat, do točky, kogda nikto už ne vidi različje. To dokazujut poněkoje članky v naših internetnyh novinah i diskusije našej společnosti na sěti.

Oba projekty surabotajut s soboju mnogo blizko. Naši členi pišut i čitajut v oboh variantah, besědujut na tyh samyh forah, dělet s soboju toj sam slovnik, tu samu internetnu gazetu, kako i razne ine města. Kromě togo my jesmo izbrali nazvu MEDŽUSLOVJANSKY kako obče označenje naših dvoh projektov. Očekujemo, že v budučnosti naše dva podhody dalje budut dlja sebe vzajemno nadohnjenjem i vozbogačenjem, ale v medžučasu my jesmo ščestlivi iz našego surabotničstva, ktoro jest ovoč vzajemnogo ocěnjanja našej raboty, povagy dlja raznyh toček zrěnja, prěmoženja ličnyh ambicij, konstruktivnoj kritiky i prěd vsěm věry, že surabotničstvo jest najlěpši sposob služenja občemu cělju.

В практике разликы меджу словјанском и новословјанском сут минималне. Словјански јест основаны на обчих елементах в живых словјанскых језыках, але да быхмо гарантовали консистенцију, мы никогда не беремо слова безпосреднье из либокакого живого словјанского језыка, вместо того реконструујемо праформы и од ньих начинајемо. Из другој страны новословјанскы јест староцрковнословјанскы модернизованы чрез призму сучасных језыков. Ничто дивного, же резултаты често сут идентичне. Слова, формы и конвенције једного пројекта можно јест просто користати в другом и наобрат, до точкы, когда никто уж не види различје. То доказујут понекоје чланкы в наших интернетных новинах и дискусије нашеј сполечности на сети.

Оба пројекты суработајут с собоју много близко. Наши члени пишут и читајут в обох вариантах, беседујут на тых самых форах, делет с собоју тој сам словник, ту саму интернетну газету, како и разне ине места. Кроме того мы јесмо избрали назву МЕДЖУСЛОВЈАНСКЫ како обче означенје наших двох пројектов. Очекујемо, же в будучности наше два подходы далье будут дльа себе взајемно надохньенјем и возбогаченјем, але в меджучасу мы јесмо шчестливи из нашего суработничства, кторо јест овоч взајемного оценьанја нашеј работы, повагы дльа разных точек зренја, преможенја личных амбициј, конструктивној критикы и пред всем веры, же суработничство јест најлепши способ служенја обчему цельу.

LŽI O NAS
ЛЖИ О НАС
Několikokratno my jesmo pozvali tvoritelja slovio, Marka Hučka, do surabotničtva s nami. Pomimo naših razlik, my cěnimo jego pionersku rabotu i cěly čas uvažamo slovio za čest medžuslovjanskoj rodiny. Na žalost, jegovo odnošenje k našej rabotě bylo od samogo početka krajno vrago, čto izrazilo se medžu inymi v kampaniji nenavisti, ličnyh napadah i daže zagroženjah. Srěd jegovyh nedavnyh činov jest zakup raznyh internetovyh domen pod nazvami naših projektov (slovianski.eu, novoslovianski.com, interslavic.org, slovianto.com). Te stranice sovsěm ne sut svezane s našimi projektami, sodrživajut jedino abo směšanje plagiata, parodije i nenavisti, abo versije slovio prědstavjene pod podobnymi nazvami. Jasno, te stranice imajut sam jedin cělj: pričiniti zaměšanje srěd potencialno zainteresovanyh ljudij. Hučkove zapisy pokazujut, že on uvažaje sebe eksklusivnym posědateljem cěloj ideje medžuslovjanskogo jezyka, a nas uvažaje za odpovědalnyh za bezuspěšnost jegovogo vlastnogo projekta. Zato on vsegda konsekventno nazyvaje druge projekty «plagiovanymi klonami slovio» ili «nepotrěbnymi, kopiovanymi jezykami».

My hočemo podčrknuti, že informacije, sodržane na tyh i inyh stranicah, sut absolutno i cěljovo falšive. Naše projekty ne koristajut materialy iz slovio. Libokoje sběžnosti sut logičny rezultat fakta, že oba projekty bazujut se na tom samom slovjanskom zdrojevom materialu. Věrimo, že nikto ne imaje moralno pravo nazyvati se posědateljem slovjanskogo slovničstva, i že medžuslovjansky jezyk nikogda ne povinen jest služiti kako pojězd libočijih ličnyh ambicij ili finansovyh ziskov.

Неколикократно мы јесмо позвали творительа словио, Марка Хучка, до суработничтва с нами. Помимо наших разлик, мы ценимо јего пионерску работу и целы час уважамо словио за чест меджусловјанској родины. На жалост, јегово одношенје к нашеј работе было од самого почетка крајно враго, что изразило се меджу иными в кампанији ненависти, личных нападах и даже загроженјах. Сред јеговых недавных чинов јест закуп разных интернетовых домен под назвами наших пројектов (slovianski.eu, novoslovianski.com, interslavic.org, slovianto.com). Те странице совсем не сут свезане с нашими пројектами, содрживајут једино або смешанје плагиата, пародије и ненависти, або версије словио представјене под подобными назвами. Јасно, те странице имајут сам једин цель: причинити замешанје сред потенциално заинтересованых льудиј. Хучкове записы показујут, же он уважаје себе ексклусивным поседательем целој идеје меджусловјанского језыка, а нас уважаје за одповедалных за безуспешност јегового властного пројекта. Зато он всегда консеквентно называје друге пројекты «плагиоваными клонами словио» или «непотребными, копиоваными језыками».

Мы хочемо подчркнути, же информације, содржане на тых и иных страницах, сут абсолутно и цельово фалшиве. Наше пројекты не користајут материалы из словио. Либокоје сбежности сут логичны резултат факта, же оба пројекты базујут се на том самом словјанском здројевом материалу. Веримо, же никто не имаје морално право называти се поседательем словјанского словничства, и же меджусловјанскы језык никогда не повинен јест служити како појезд либочијих личных амбициј или финансовых зисков.

ZAKONČENJE
ЗАКОНЧЕНЈЕ
Naša medžuslovjanska družina imaje svědomost, že jesmo doprva na početku, i že imajemo ješče mnogo raboty prěd soboju. Trěba praktikovati, eksperimentovati, stvoriti veče tekstov i inyh materialov, a my vsegda potrěbujemo slyšati mněnja i komentarje od inyh. My, surabotajuče tvoritelji, dělajemo, čto našim mněnjem jest najlěpše, ale očevidno znajemo takože, že ne možemo vsegda podjeti pravilno rěšenje. Govorjene jezyky sut žive stvory i znajemo, že nikaky umětny (esperanto, interlingua) ili rekonstruovany sučasny narodny jezyk (slovačsky, hebrejsky, indonezsky) na světu ne jest upotrěbjany točno v toj samoj formě, kako v prvonačelym izdanju. Zato my pozyvajemo vsakogo - jezykoznavca, nejezykoznavca, rodimogo govoritelja, nerodimogo govoritelja – že vstupet do našej grupy i surabotajut s nami nad tym velikym zadanjem.

Наша меджусловјанска дружина имаје сведомост, же јесмо допрва на почетку, и же имајемо јешче много работы пред собоју. Треба практиковати, експериментовати, створити вече текстов и иных материалов, а мы всегда потребујемо слышати мненја и коментарье од иных. Мы, суработајуче творительи, делајемо, что нашим мненјем јест најлепше, але очевидно знајемо такоже, же не можемо всегда подјети правилно решенје. Говорьене језыкы сут живе створы и знајемо, же никакы уметны (есперанто, интерлингуа) или реконструованы сучасны народны језык (словачскы, хебрејскы, индонезскы) на свету не јест употребјаны точно в тој самој форме, како в првоначелым изданју. Зато мы позывајемо всакого - језыкознавца, нејезыкознавца, родимого говорительа, неродимого говорительа – же вступет до нашеј групы и суработајут с нами над тым великым заданјем.

MEDŽUSLOVJANSKA SPOLEČNOST, septembr 2011.

МЕДЖУСЛОВЈАНСКА СПОЛЕЧНОСТ, септембр 2011.

IZVIESTIJA.INFO