Four 2006 news items

Velika demonstracija za nezaležnosť v Črnoj Gore

V Podgorice, glavny grad Črnoj Gory, velika demonstracija imela mesto pred nedeľnym referendom ob oddeľenju se od Srbiji. Peťdeseť-tyseč ľudi sobrali se na glavnoj plošču, da by slušali tradicijne črnogorske pesni i reči politikov pro-nezaležnostnyh. Črveno-zlate horugvy s črnogorskim kralevskim gerbom viseli na balkonah i drevah okolo plošči. Poslanja poddržujuče byli čitane od znanyh sportnikov i inyh publičnyh osob. Prvy ministr Milo Ďukanovič, ktory vodil kampaniju za nezaležnosť, govoril, že budučnosť naroda je v ih rukah. Črna Gora, on govoril, prehodi test vzrastlosti i ves svet na nju glede.

Črna Gora v sej hviľe je česť srbsko-črnogorskogo sojuza. Te dva narody imajut blizke religiozne i kulturne svezanja jedin s drugim, i za to črnogorski narod je gluboko razdeľeny ob tom, treba li urezati sojuz s Srbiju ili ne. Jestli Črna Gora zaglasuje v nedeľu za nezaležnosť, to bude posledny akt v razvezanju byvšej Jugoslaviji. Črna Gora, gde živut poniž 700.000 ľudi, byla najmenša jugoslavska republika. Je bliz 90 let nazad, kogda ona posledny raz byla nezaležna država.

Велика демонстрација за незалежность в Чрној Горе

В Подгорице, главны град Чрној Горы, велика демонстрација имела место пред недельным референдом об оддельенју се од Србији. Петьдесеть-тысеч льуди собрали се на главној плошчу, да бы слушали традицијне чрногорске песни и речи политиков про-незалежностных. Чрвено-злате хоругвы с чрногорским кралевским гербом висели на балконах и древах около плошчи. Посланја поддржујуче были читане од знаных спортников и иных публичных особ. Првы министр Мило Дьуканович, кторы водил кампанију за незалежность, говорил, же будучность народа је в их руках. Чрна Гора, он говорил, преходи тест взрастлости и вес свет на нју гледе.

Чрна Гора в сеј хвилье је честь србско-чрногорского сојуза. Те два народы имајут близке религиозне и културне свезанја једин с другим, и за то чрногорски народ је глубоко раздельены об том, треба ли урезати сојуз с Србију или не. Јестли Чрна Гора загласује в недельу за незалежность, то буде последны акт в развезанју бывшеј Југославији. Чрна Гора, где живут пониж 700.000 льуди, была најменша југославска република. Је близ 90 лет назад, когда она последны раз была незалежна држава.

Črna Gora izbira nezaležnosť

V Črnoj Gore, malo večinstvo izbralo nezaležnosť od sojuza s Srbiju. Glavnik izbornoj komisiji Črnoj Gory, František Lipka, oglasil, že 55,4 % glasovali za oddeljenje se od Srbiji. 25.000 glasov imajut ješče byti sčitane, ale on ne mysli, že oni budut silno vplyvnuti na rezultat. Minimalna kolikosť glasov aby izigrati referendum je 55 %.

Kogda bylo jasno, že blok za nezaležnosť izigral glasovanje, načeli se spontanične slavjenja v glavnom grade Podgorice. Avta trubili, ľudi strelili streľbami, a mladci mahali črveno-zlatymi horugvami staroj črnogorskoj monarhiji. «Dnes, s rešenjem večinstva gradžanov Črnoj Gory, nezaležnosť državy byla obnovjena», govoril prvy ministr Milo Ďukanovič. On mysli, že nezaležna Črna Gora bude imeti silnejšu ekonomiju i lepše sposobnosti aby vstupiti do Evropejskogo Sojuza.

Zapytanje nezaležnosti gluboko razdelilo Črnu Goru. Srbske politiki, vodži pravoslavnoj crkvy i Črnogořany v vnutrenyh česťah blizko Srbiji široko sprotivili se referendu. Oni mnijut, že ekonomične, familijne i politične svezanja s Srbiju budut zaškodžene. Na drugoj strane, etnične Črnogořany i Albanci v pobrežnoj česti krajiny poddržali nezaležnosť.

Sej rezultat iztira posledny ostatok byvšej Jugoslaviji. Srbsko-črnogorski sojuz byl osnovjeny v 2003 gode. Soglasno jej osnoviteľnoj harty, Srbija bude jego država-naslednik, a Črna Gora sama trebi iskati členstvo Evropejskogo Sojuza, Organizaciji Sjediňenyh Narodov i inyh organizacij medžunarodnyh. Srbija takože nasledi pravo na Kosovo, ktorogo status bude osnovjeny pri konce togo goda.

Koncove rezultaty budut oglašene večerom v 19:00.

Чрна Гора избира незалежность

В Чрној Горе, мало вечинство избрало незалежность од сојуза с Србију. Главник изборној комисији Чрној Горы, Франтишек Липка, огласил, же 55,4 % гласовали за оддельенје се од Србији. 25.000 гласов имајут јешче быти считане, але он не мысли, же они будут силно вплывнути на резултат. Минимална коликость гласов абы изиграти референдум је 55 %.

Когда было јасно, же блок за незалежность изиграл гласованје, начели се спонтаничне славјенја в главном граде Подгорице. Авта трубили, льуди стрелили стрельбами, а младци махали чрвено-златыми хоругвами старој чрногорској монархији. «Днес, с решенјем вечинства граджанов Чрној Горы, незалежность државы была обновјена», говорил првы министр Мило Дьуканович. Он мысли, же незалежна Чрна Гора буде имети силнејшу економију и лепше способности абы вступити до Европејского Сојуза.

Запытанје незалежности глубоко разделило Чрну Гору. Србске политики, воджи православној црквы и Чрногорьаны в внутреных честьах близко Србији широко спротивили се референду. Они мнијут, же економичне, фамилијне и политичне свезанја с Србију будут зашкоджене. На другој стране, етничне Чрногорьаны и Албанци в побрежној чести крајины поддржали незалежность.

Сеј резултат изтира последны остаток бывшеј Југославији. Србско-чрногорски сојуз был основјены в 2003 годе. Согласно јеј основительној харты, Србија буде јего држава-наследник, а Чрна Гора сама треби искати членство Европејского Сојуза, Организацији Сјединьеных Народов и иных организациј меджународных. Србија такоже наследи право на Косово, кторого статус буде основјены при конце того года.

Концове резултаты будут оглашене вечером в 19:00.

Srbija uznava rezultat črnogorskogo glasovanja

Boris Tadič govoril, že Srbija vsegda bude prijateľ Črnoj Gory.

Srbski prezident Boris Tadič uznal rezultaty črnogorskogo glasovanja za nezaležnosť, v prvoj oficialnoj reakciji iz Srbiji. «Ja priznavam časove rezultaty polučene od referendnoj komisiji», Tadič povedel na presnoj konferenciji.

Oficialne rezultaty nedeľnogo referenda v Črnoj Gore podavajut 55,5 % glasov za nezaležnosť, jedino pol-procent povyše praga do izigranja.

Ale izžedovanje od pro-Srbskih jednostnyh partij za drugo sčitanje bylo odkidnuto.

«Kak vy znate, ja podpiral poddržanje spoľnoj državy... ale kak demokrat i prezident demokratičnoj državy ja jesm celo gotovy priznati rešenje večinstva gradžanov Črnoj Gory», Tadič povedel.

Србија узнава резултат чрногорского гласованја

Борис Тадич говорил, же Србија всегда буде пријатель Чрној Горы.

Србски президент Борис Тадич узнал резултаты чрногорского гласованја за незалежность, в првој официалној реакцији из Србији. «Ја признавам часове резултаты получене од референдној комисији», Тадич поведел на пресној конференцији.

Официалне резултаты недельного референда в Чрној Горе подавајут 55,5 % гласов за незалежность, једино пол-процент повыше прага до изигранја.

Але изжедованје од про-Србских једностных партиј за друго считанје было одкиднуто.

«Как вы знате, ја подпирал поддржанје спольној државы... але как демократ и президент демократичној државы ја јесм цело готовы признати решенје вечинства граджанов Чрној Горы», Тадич поведел.

Razpor na vrhu test dľa ukrajinskih partij

Novy parlament Ukrajiny sobral se prvy raz od generalnyh izborov v marce. Te izbory byli hvaľene kak naj-svobodne i naj-čestne, ktore kogda-buď imeli mesto v toj byvšej republike sovetskoj.

Pro-rosijska opozicija izigrala naj-mnogo glasov, ale ne sobrala ih dostatočno dľa istinnogo vyteztva.

Razgovory medžu partiju prezidenta Viktor Juščenko i inymi partijami pro-zapadnymi trvajut. Oni ješče ne mogli iztvoriti koaliciju. Okazuje se krajno trudno dľa byvših sojuznikov Oranžovoj Revoluciji - specialno dľa Juščenka i Juliji Tymošenko - aby objediniti se iznova.

Ale posle inavguralnogo sjezda, treba bude iztvoriti koaliciju vnutr jednogo meseca, inogda prezident može razvezati parlament i izglasiti nove izbory.

Členy parlamenta sobrali se v izbe v četvrtok, kogda poema «Ľubiti Ukrajinu« byla čitana. Potom oni pošli da by podpisali prisegi.

Očekuje se, že Juščenko bude premolvjati pred izboju, kogda ona sobere se pozdneje.

Разпор на врху тест дльа украјинских партиј

Новы парламент Украјины собрал се првы раз од генералных изборов в марце. Те изборы были хвальене как нај-свободне и нај-честне, кторе когда-будь имели место в тој бывшеј републике советској.

Про-росијска опозиција изиграла нај-много гласов, але не собрала их достаточно дльа истинного вытезтва.

Разговоры меджу партију президента Виктор Јушченко и иными партијами про-западными трвајут. Они јешче не могли изтворити коалицију. Оказује се крајно трудно дльа бывших сојузников Оранжовој Револуцији - специално дльа Јушченка и Јулији Тымошенко - абы објединити се изнова.

Але после инавгуралного сјезда, треба буде изтворити коалицију внутр једного месеца, иногда президент може развезати парламент и изгласити нове изборы.

Члены парламента собрали се в избе в четврток, когда поема «Льубити Украјину« была читана. Потом они пошли да бы подписали присеги.

Очекује се, же Јушченко буде премолвјати пред избоју, когда она собере се позднеје.