Our village

The following text, „Our village”, was originally written in the first half of the XIX century by Mary Russel Mitford. It was used for the Pan Slavic Relay that took place in September-October 2009. For that purpose, it was shortened and some expressions that were too hard to express in an Interslavic language were simplified.

Naše selo

Iz vsih možnyh měst postojannogo prěbyvanja, najprijemnějše javi mi se malo selo daleko od gradskogo šuma, malo susědstvo, bez mnogokomnatnyh domov v prěpolnjenyh blokah, ale s malymi drěvěnymi, selskymi domikami; [...] prosto, neopisujemo žilišče, s obyvateljami, čije lica sut nam ravno znane kako cvěty v našem sadu; maly, osobny svět za nas samyh, těsno sjedinjeny i zatvorjeny kako mravky v mravjej kopě, ili pčely v ulji, ili ovce v ovčarnji, ili mnišky v konventu, ili morjaki na korabu; kde my znajemo vsih i jesmo znajemi od vsih, kde interesujemo se vsimi i možemo iměti naděju, že vsi interesujut se nami. Kako milo bylo by zanuriti se v tyh istinnyh srdečnyh čutjah milogo, nevědomogo vplyva privyčaja i poznati i poljubiti ljudij okolo nas, s vsimi jihnymi osoblivostjami! Tako samo, kako poznajemo i poljubimo vse zakutky i povraty tenkyh uliček i solnečnyh lukov, ktore my prohodimo vsaky denj. [...] Malo společenstvo, ktorym jest selska občina, jest takože samo dobro v svojej trězvoj stvarnosti, kako v poeziji ili prozě, [...] dolga, razprostranjena, motajuča se ulica u podnožja krasivoj vozvyšenosti, s širokoju dragoju poprěk, vsegda zapolnjenoju vozami i konnikami. [...] Ne hočete li pohoditi so mnoju po našem selu, ljubezny čitatelju? Put ne bude dolgy. My počnemo na dolnom koncu i odtud budemo šli v vrh.

Наше село

Из всих можных мест постојанного пребыванја, најпријемнејше јави ми се мало село далеко од градского шума, мало суседство, без многокомнатных домов в преполньеных блоках, але с малыми древеными, селскыми домиками; [...] просто, неописујемо жилишче, с обывательами, чије лица сут нам равно знане како цветы в нашем саду; малы, особны свет за нас самых, тесно сјединьены и затворьены како мравкы в мравјеј копе, или пчелы в ульи, или овце в овчарньи, или мнишкы в конвенту, или морьаки на корабу; кде мы знајемо всих и јесмо знајеми од всих, кде интересујемо се всими и можемо имети надеју, же вси интересујут се нами. Како мило было бы занурити се в тых истинных срдечных чутјах милого, неведомого вплыва привычаја и познати и польубити льудиј около нас, с всими јихными особливостьами! Тако само, како познајемо и польубимо все закуткы и повраты тенкых уличек и солнечных луков, кторе мы проходимо всакы день. [...] Мало сполеченство, кторым јест селска обчина, јест такоже само добро в својеј трезвој стварности, како в поезији или прозе, [...] долга, разпространьена, мотајуча се улица у подножја красивој возвышености, с широкоју драгоју попрек, всегда заполньеноју возами и конниками. [...] Не хочете ли походити со мноју по нашем селу, льубезны читательу? Пут не буде долгы. Мы почнемо на долном концу и одтуд будемо шли в врх.