Medžuslovjansky, umětny język ili prirodny?

Меджусловјанскы, уметны језык или природны?

Jan van Steenbergen, 2012

V diskusijah o medžuslovjanskom čęsto javęt sę različne podhody do istinnogo haraktera togo języka. Poględy sųt različne, ale glåvny poděl jest nesųmněnno kvestija, jest li medžuslovjansky umětny ili prirodny język. Ili, kto vě, može ješče inočto?

В дискусијах о меджусловјанском често јавет се различне подходы до истинного характера того језыка. Погледы сут различне, але главны подел јест несумненно квестија, јест ли меджусловјанскы уметны или природны језык. Или, кто ве, може јешче иночто?

Medžu umětnymi i prirodnymi językami sųt někoje važne razliky. Glåvna razlika jest očevidno to, že prirodne języky povstali črěz stolěťja na osnově organičnogo razviťja starših językov i narěčej, inymi slovami, iztvorila je sama istorija. Iz drugoj strany, umětne języky sųt råbota jednogo ili vęče anonimnyh ili neanonimnyh avtorov. Ta razlika jest baza drugoj značnoj razliky: umětne języky iz definicije sųt iztvorjene s specifičnom cěljem pred očami. Toj cělj može byti različny: na priklad, medžunarodna komunikacija, tajna komunikacija s inymi, prijemnosť samogo avtora, ilustracija někojej fiktivnoj kultury ili realizacija někakogo lingvističnogo pomysla.

Меджу уметными и природными језыками сут некоје важне разликы. Главна разлика јест очевидно то, же природне језыкы повстали чрез столетја на основе органичного развитја старших језыков и наречеј, иными словами, изтворила је сама историја. Из другој страны, уметне језыкы сут работа једного или вече анонимных или неанонимных авторов. Та разлика јест база другој значној разликы: уметне језыкы из дефиниције сут изтворьене с специфичном цельем пред очами. Тој цель може быти различны: на приклад, меджународна комуникација, тајна комуникација с иными, пријемност самого автора, илустрација некојеј фиктивној културы или реализација некакого лингвистичного помысла.

Granica medžu umětnymi i prirodnymi językami ne jest vsegda vidima. Mnogi ljudi v svojih rodnyh językah od časa do časa koristajųt slova, ktore sami izmyslili. To očevidno ne znači, že te języky sųt umětne, hoti pričinjaje, že sodŕživajųt umětne elementy. Takože o množinstvu standardizovanyh (oficialnyh, administrativnyh) językov možno jest kazati, že byli umětno ili poluumětno sbudovane na osnově městnyh ili regionalnyh variantov, i že někaka organizacija reguluje i redaguje gramatikų i slovnik. Ale znači li to, že sam język jest umětny? Očevidno, že ne! Hoti na skalě medžu prirodnymi i umětnymi językami samorazumno nahodi sę bliže tyh poslědnyh neželi nepisany městny dialekt. Iz drugoj strany prinajmenje jedin umětny język bystro razvivaje sę v prirodny język: esperanto už jest materinsky język sotic ljudij i hvala velikoj společnosti koristnikov razvivaje sę dalje kako prirodny język. Trětji interesny pad sųt rekonstrukcije izumrělyh językov, na priklad praindoevropejskogo ili praslovjanskogo, ibo uvěrjeno ničto iz njih nam ne ostalo i vsaka možliva rekonstrukcija imaje hipotetičny harakter. Same języky, ako voobče jestvovali, ne byli umětne języky; ale jihne rekonstrukcije, ktore sųt rabota jednogo ili vęče avtorov, už bolje.

Граница меджу уметными и природными језыками не јест всегда видима. Многи льуди в својих родных језыках од часа до часа користајут слова, кторе сами измыслили. То очевидно не значи, же те језыкы сут уметне, хоти причиньаје, же содрживајут уметне елементы. Такоже о множинству стандардизованых (официалных, административных) језыков можно јест казати, же были уметно или полууметно сбудоване на основе местных или регионалных вариантов, и же некака организација регулује и редагује граматику и словник. Але значи ли то, же сам језык јест уметны? Очевидно, же не! Хоти на скале меджу природными и уметными језыками саморазумно находи се ближе тых последных нежели неписаны местны диалект. Из другој страны принајменье једин уметны језык быстро развиваје се в природны језык: есперанто уж јест материнскы језык сотиц льудиј и хвала великој сполечности користников развиваје се далье како природны језык. Третји интересны пад сут реконструкције изумрелых језыков, на приклад праиндоевропејского или прасловјанского, ибо уверьено ничто из ньих нам не остало и всака можлива реконструкција имаје хипотетичны характер. Саме језыкы, ако вообче јествовали, не были уметне језыкы; але јихне реконструкције, кторе сут работа једного или вече авторов, уж болье.

Jestli hočemo očŕknųti, jest li medžuslovjansky język umětny ili prirodny, treba nam pŕvo ustanoviti, čto jest medžuslovjansky. Predstavjų několiko raznyh poględov na tų kvestijų, načinajųči od argumentov za umětny język.

Јестли хочемо очркнути, јест ли меджусловјанскы језык уметны или природны, треба нам прво установити, что јест меджусловјанскы. Представју неколико разных погледов на ту квестију, начинајучи од аргументов за уметны језык.

Poględ 1 – Umětny język

My s cělojų grupojų rabotajemo nad medžuslovjanskym od lět, jesmo napisali cělų gramatikų od osnov, cěly čas iskajemo ili tvorimo nove slova do slovnika... Inymi slovami, my jesmo avtorami. Prěd tym, ne bylo ni «Slovianskogo» ni «Novoslověnskogo», hoti byli ine projekty umětnyh slovjanskyh medžujęzykov, ktore takože iměli svojih avtorov. Nijedin iz njih kogdakoli ne iměl govoriteljev, za ktoryh byl materinsky język. Konkluzija zatom jest prosta: medžuslovjansky polni vse uslovja, ktore kvalifikujųt go umětnym językom.

Поглед 1 – Уметны језык

Мы с целоју групоју работајемо над меджусловјанскым од лет, јесмо написали целу граматику од основ, целы час искајемо или творимо нове слова до словника... Иными словами, мы јесмо авторами. Пред тым, не было ни «Словианского» ни «Новословенского», хоти были ине пројекты уметных словјанскых меджујезыков, кторе такоже имели својих авторов. Ниједин из ньих когдаколи не имел говорительев, за кторых был материнскы језык. Конклузија затом јест проста: меджусловјанскы полни все условја, кторе квалификујут го уметным језыком.

Umětne języky odličajųt sę od prirodnyh tym, že imajųt cělj. Toj cělj takože jest glåvna baza do kategorizacije umětnyh językov. Raněje jesm podělil umětne języky na šest kategorij:

1. Medžunarodne pomočne języky - języky imajųče služiti komunikaciji medžu ljudjami raznyh narodnostij, čęsto v formě prostogo, neutralnogo języka, ktory naměrjaje stati universalny vtory język za vsih.
2. Konceptualne języky - eksperimentalne języky, ktore bazujųt sę na někojej filosofiji ili na někojem lingvističnom principu.
3. Artistične języky - stvorjene za fiktivne světy, za krasivost języka ili za samų prijemnost tvorjeńja.
4. Języky stvorjene za specialne cělje - na priklad tajne języky, liturgične języky, języky za komunikacijų s zvěrjami ili s alienami, języky do obrazovańja.
5. Naučne rekonstrukcije prajęzykov.
6. Zaprojektovane standardizacije za blizko spokrvnjene grupy dialektov.

Уметне језыкы одличајут се од природных тым, же имајут цель. Тој цель такоже јест главна база до категоризације уметных језыков. Ранеје јесм поделил уметне језыкы на шест категориј:

1. Меджународне помочне језыкы - језыкы имајуче служити комуникацији меджу льудјами разных народностиј, често в форме простого, неутралного језыка, кторы намерьаје стати универсалны вторы језык за всих.
2. Концептуалне језыкы - експерименталне језыкы, кторе базујут се на некојеј философији или на некојем лингвистичном принципу.
3. Артистичне језыкы - створьене за фиктивне светы, за красивост језыка или за саму пријемност творьенја.
4. Језыкы створьене за специалне целье - на приклад тајне језыкы, литургичне језыкы, језыкы за комуникацију с зверьами или с алиенами, језыкы до образованја.
5. Научне реконструкције прајезыков.
6. Запројектоване стандардизације за близко спокрвньене групы диалектов.

Pozrimo sejčas kaky jest cělj v padu medžuslovjanskogo. Čto jest interesno, medžuslovjansky imaje harakteristiky vsih šesti kategorij! Izdavaje sę, že najsiljněje naleži do pŕvoj grupy, točno do podgrupy t.zv. zonalnyh językov: pomočne języky, ktore imajųt služiti komunikaciji srěd govoriteljev jednoj języčnoj rodiny, v našem padu slovjanskoj. Ale to ne jest vse. Medžuslovjansky takože posědaje izrazny element eksperimentalnosti: jest li možno tvorjeńje języka, ktory bųde razumlivy za blizko vsih Slovjanov bez nikakoj poprědnjej nauky?

Позримо сејчас какы јест цель в паду меджусловјанского. Что јест интересно, меджусловјанскы имаје характеристикы всих шести категориј! Издаваје се, же најсильнеје належи до првој групы, точно до подгрупы т.зв. зоналных језыков: помочне језыкы, кторе имајут служити комуникацији сред говорительев једној језычној родины, в нашем паду словјанској. Але то не јест все. Меджусловјанскы такоже поседаје изразны елемент експерименталности: јест ли можно творьенје језыка, кторы буде разумливы за близко всих Словјанов без никакој попредньеј наукы?

Kromě togo, medžuslovjansky možno jest uvažati za hipotetičny język, imenno za toj język, ktory nahodi sę na samoj srědině slovjanskoj grupy. I ta ideja približaje go takože do podkategorije artističnyh językov, t.zv. alternativnyh językov: čto bylo by, ako by praslovjansky nikogda ne razpadl sę v različne języky? Nakonec medžuslovjansky imaje ješče jedin vtorny cělj: služeńje instrumentom nauky.

Кроме того, меджусловјанскы можно јест уважати за хипотетичны језык, именно за тој језык, кторы находи се на самој средине словјанској групы. И та идеја приближаје го такоже до подкатегорије артистичных језыков, т.зв. алтернативных језыков: что было бы, ако бы прасловјанскы никогда не разпадл се в различне језыкы? Наконец меджусловјанскы имаје јешче једин вторны цель: служенје инструментом наукы.

A to ješče ne jest vse, ibo medžuslovjansky takože sodŕživaje mnogo elementov harakterističnyh kategorijam 5 i 6, i te dvě kategorije generalno sųt uvažane za prirodne ili prinajmenje blizko prirodne. Zavisno od podhoda, medžuslovjansky język može byti krajno podobny praslovjanskomu ili starocŕkovnoslovjanskomu i vse naturalistične medžuslovjanske projekty navęzyvajųt v bolšej ili v menšej měrě do njih, da by spokojno možno bylo je nazyvati sųčasnymi izdańjami togo prajęzyka. V procesu sbirańja slov rekonstrukcija praform izigryvaje važnų roljų i metody sųt take same, kako v slučaju rekonstruovańja prajęzyka. Mimohodom, metody takože sųt podobne ili daže identične do poslědnoj kategoriji: zaprojektovane standardizacije za blizko spokrvnjene grupy dialektov. I tym sbližajemo sę k vtoromu poględu.

А то јешче не јест все, ибо меджусловјанскы такоже содрживаје много елементов характеристичных категоријам 5 и 6, и те две категорије генерално сут уважане за природне или принајменье близко природне. Зависно од подхода, меджусловјанскы језык може быти крајно подобны прасловјанскому или староцрковнословјанскому и все натуралистичне меджусловјанске пројекты навезывајут в болшеј или в меншеј мере до ньих, да бы спокојно можно было је называти сучасными изданјами того прајезыка. В процесу сбиранја слов реконструкција праформ изигрываје важну рольу и методы сут таке саме, како в случају реконструованја прајезыка. Мимоходом, методы такоже сут подобне или даже идентичне до последној категорији: запројектоване стандардизације за близко спокрвньене групы диалектов. И тым сближајемо се к второму погледу.

Poględ 2 – Pokryvny język

Soglasno rěčnikov tutogo poględa ne jest to sovsěm pravda, že medžuslovjansky ne jest ničij materinsky język. Protivno, jihnym mněńjem vse slovjanske języky sųt v istinnosti narěčja jednogo vseslovjanskogo języka. Da, oni raděje nazyvali by go «slovjansky» ili «vseslovjansky» vměsto «medžuslovjansky», ale to ne izključaje, že to sųt jedino razne nazvy togo samogo języka. Samorazumno toj język jest mnogo heterogenny, ale jestvuje!

Поглед 2 – Покрывны језык

Согласно речников тутого погледа не јест то совсем правда, же меджусловјанскы не јест ничиј материнскы језык. Противно, јихным мненјем все словјанске језыкы сут в истинности наречја једного всесловјанского језыка. Да, они радеје называли бы го «словјанскы» или «всесловјанскы» вместо «меджусловјанскы», але то не изкльучаје, же то сут једино разне назвы того самого језыка. Саморазумно тој језык јест много хетерогенны, але јествује!

Izslovil toj poględ veliky panslavist Matija Majar-Ziljski:

«Stari Greki govorili i pisali v četyrěh narěčjah, ale cěly čas iměli sam jedin grečsky język i samo jedno grečsko slovstvo. Mnoge dnešnje izobražene narody, na priměr: Francuzi, Italijani, Angličani i Němci imajųt vęče, različnějših narěčej i podnarěčej neželi my Slovjani, i jednakože imajųt toliko po jedin kniževny język. Čto u inyh narodov je možno, čto u njih zapravdų istnuje, ja byh ne znal, začto imělo byti nemožno jedino u nas, Slovjanov?»

Изсловил тој поглед великы панславист Матија Мајар-Зильски:

«Стари Греки говорили и писали в четырех наречјах, але целы час имели сам једин гречскы језык и само једно гречско словство. Многе днешнье изображене народы, на пример: Французи, Италијани, Англичани и Немци имајут вече, различнејших наречеј и поднаречеј нежели мы Словјани, и једнакоже имајут толико по једин книжевны језык. Что у иных народов је можно, что у ньих заправду истнује, ја бых не знал, зачто имело быти неможно једино у нас, Словјанов?»

Jedni by uvažali, že toj język jest i vsegda byl, jedino ješče trěba jest go opisati. Drugi govoręt, že toj kniževny język jestvuje už od davna, imenno v formě cŕkovnoslovjanskogo. Vsako, mnogi učeni črěz stolětja probovali standardizovati, formalizovati ili modernizovati toj vseslovjansky język. Pri tom velika razlika s umětnymi językami jest to, že one sovsěm ničto ne izmyslili, ale izključitelno bazovali sę na jestvujųčem už materialu, čęsto vvodęči same male izměny.

Једни бы уважали, же тој језык јест и всегда был, једино јешче треба јест го описати. Други говорет, же тој книжевны језык јествује уж од давна, именно в форме црковнословјанского. Всако, многи учени чрез столетја пробовали стандардизовати, формализовати или модернизовати тој всесловјанскы језык. При том велика разлика с уметными језыками јест то, же оне совсем ничто не измыслили, але изкльучително базовали се на јествујучем уж материалу, често вводечи саме мале измены.

Jestvujųt prirodne języky, ktore sųt povstali v tojže sam sposob. Dam dva priklady: novohebrejsky, ktory Eliezer Ben-Jehuda iztvoril na osnově starohebrejskogo i ktory nyně jest oficialny język Izraelja; i Rumantsch Grischun, umětnų standardizacijų retoromanskogo języka od Heinricha Schmida na osnově mnogyh heterogennyh dialektov. Hoti te języky, v protivnosti k prirodnym, imajųt avtora, sejčas nikto ne sųmněvaje jihnų prirodnost.

Јествујут природне језыкы, кторе сут повстали в тојже сам способ. Дам два приклады: новохебрејскы, кторы Елиезер Бен-Јехуда изтворил на основе старохебрејского и кторы ныне јест официалны језык Израельа; и Rumantsch Grischun, уметну стандардизацију ретороманского језыка од Хајнриха Шмида на основе многых хетерогенных диалектов. Хоти те језыкы, в противности к природным, имајут автора, сејчас никто не сумневаје јихну природност.

Retoromansky v versiji Schmida jest t.zv. Dachsprache («pokryvny język»), język svęzujųči različne dialekty iz dialektnogo kontinuum, ktore daže mogųt byti vzajemno nerazumlive. Prikladov jest vęče: arabsky, grečsky, němečsky i italijansky. Soglasno togo samogo principa, vseslovjansky język povinen jest služiti pokryvnym językom za vse različne dialekty, od sŕbolužičskyh do bulgarskyh, od slovenskyh do bělorusskyh.

Ретороманскы в версији Шмида јест т.зв. Dachsprache («покрывны језык»), језык свезујучи различне диалекты из диалектного континуум, кторе даже могут быти взајемно неразумливе. Прикладов јест вече: арабскы, гречскы, немечскы и италијанскы. Согласно того самого принципа, всесловјанскы језык повинен јест служити покрывным језыком за все различне диалекты, од срболужичскых до булгарскых, од словенскых до белорусскых.

Trěba tu ješče dodati, že kvestija język/dialekt jest tako problematična, že językoznavci dnes neohotno koristajųt slovo «dialekt». Kako jest vidimo v padah slęzskogo i kašubskogo odnosno poljskogo, sŕbskogo, hrvatskogo, bosnjačskogo i čŕnogorskogo odnosno sŕbohrvatskogo, rusinskogo odnosno ukrajinskogo i t.d., ta diskusija vsegda jest obrěmenjena emocijami i politikojų. Ale kto govori, že vse języky imajųt byti na tomže samom, horizontalnom uravnju? Izključaje li uznavańje slęzskogo języka jegovų prinaležnost do poljskogo? I ako ne, izključaje li jestvovańje poljskogo języka jestvovańje slovjanskogo języka? V naših časah take poděly ne sųt už tako proste: nyně imajemo narěčja, regionalne języky, standardove języky, mnogocentrične języky, pokryvne języky, diasistemy i mnogo inyh variantov. Toliko samo, koliko nazyvajemo sŕbohrvatsky diasistemom, možno jest kazati, že slovjansky takože jest jedin veliky diasistem regionalnyh variantov i prohodnyh narěčej. Idųči dragojų tutoj logiky, slovjansky v libokakoj formě jest krajny priklad pokryvnogo i jednočasno mnogocentričnogo języka.

Треба ту јешче додати, же квестија језык/диалект јест тако проблематична, же језыкознавци днес неохотно користајут слово «диалект». Како јест видимо в падах слезского и кашубского односно польского, србского, хрватского, босньачского и чрногорского односно србохрватского, русинского односно украјинского и т.д., та дискусија всегда јест обременьена емоцијами и политикоју. Але кто говори, же все језыкы имајут быти на томже самом, хоризонталном уравньу? Изкльучаје ли узнаванје слезского језыка јегову приналежност до польского? И ако не, изкльучаје ли јествованје польского језыка јествованје словјанского језыка? В наших часах таке поделы не сут уж тако просте: ныне имајемо наречја, регионалне језыкы, стандардове језыкы, многоцентричне језыкы, покрывне језыкы, диасистемы и много иных вариантов. Толико само, колико называјемо србохрватскы диасистемом, можно јест казати, же словјанскы такоже јест једин великы диасистем регионалных вариантов и проходных наречеј. Идучи драгоју тутој логикы, словјанскы в либокакој форме јест крајны приклад покрывного и једночасно многоцентричного језыка.

Poględ 3 – Pidžin

Trětji podhod ne prěči, že medžuslovjansky ne jest ničij rodny język, ale bez obzira na to tvŕdi, že takože ne jest umětny język. Ibo čto? Ako čtokoli odličaje umětne języky od prirodnyh, jest to fakt, že vsaky umětny język iz definicije imaje avtora, čto voobče ne možno kazati o medžuslovjanskom. Da, byli ljudi, ktori s vęčšim ili menšim uspěhom poprobovali opisati medžuslovjanskų gramatikų, ale v istinnosti toj język jestvoval v realnom světu už dolgo. Odkųd sųt razne slovjanske narody, sųt takože medžuslovjanske kontakty: črěz trgovańje, črěz mnogorakyh Slovjanov živųčih v jednom regionu, v sųčasnosti takože črěz to, že Slovjani iz različnyh narodov sųstrěčajųt sę v Internetu. V těčeńju věkov ti Slovjani naučili sę porazuměvati sę s sobojų, čęsto posluživajųči sę oproščenojų versijejų vlastnyh językov s doměškojų elementov iz językov svojih razgovornyh partnerov. Inymi slovami: medžuslovjansky črěz te věky byl neformalny ale jestvujųči fenomen.

Поглед 3 – Пиджин

Третји подход не пречи, же меджусловјанскы не јест ничиј родны језык, але без обзира на то тврди, же такоже не јест уметны језык. Ибо что? Ако чтоколи одличаје уметне језыкы од природных, јест то факт, же всакы уметны језык из дефиниције имаје автора, что вообче не можно казати о меджусловјанском. Да, были льуди, ктори с вечшим или меншим успехом попробовали описати меджусловјанску граматику, але в истинности тој језык јествовал в реалном свету уж долго. Одкуд сут разне словјанске народы, сут такоже меджусловјанске контакты: чрез тргованје, чрез многоракых Словјанов живучих в једном региону, в сучасности такоже чрез то, же Словјани из различных народов сустречајут се в Интернету. В теченју веков ти Словјани научили се поразумевати се с собоју, често послуживајучи се опрошченоју версијеју властных језыков с домешкоју елементов из језыков својих разговорных партнеров. Иными словами: меджусловјанскы чрез те векы был неформалны але јествујучи феномен.

Take języky nazyvajemo pidžinami i v principu to sųt improvizovane języky srěd ljudij, ktori sovsěm ne razumějųt svoje języky vzajemno. Pravda, najčęstěje pidžiny povstali v kolonialnyh okolnostjah s udělom sovsěm nespokrvnjenyh językov, ale jest li to tvŕdo uslovje? Začto Centralna Evropa ne može iměti svoje pidžiny? V vsakom padu, različne formy medžuslovjanskogo jestvovali v toj čęsti světa od věkov. I vse ravno, možno li je nazvati pidžinami ili ne, oni s pidžinami dělęt mnogo občih harakteristik, medžu drugymi, že ne imajųt ni stalų gramatikų ni tvŕde pravila.

Таке језыкы называјемо пиджинами и в принципу то сут импровизоване језыкы сред льудиј, ктори совсем не разумејут своје језыкы взајемно. Правда, најчестеје пиджины повстали в колониалных околностјах с уделом совсем неспокрвньеных језыков, але јест ли то тврдо условје? Зачто Централна Европа не може имети своје пиджины? В всаком паду, различне формы меджусловјанского јествовали в тој чести света од веков. И все равно, можно ли је назвати пиджинами или не, они с пиджинами делет много обчих характеристик, меджу другыми, же не имајут ни сталу граматику ни тврде правила.

Konkluzija

Sejčas očevidno pytańje zvųči: ktory iz povyših poględov najbolje imaje pravdų? Na žalost nemaje jednoznačnogo odgovora na to pytańje. Vse zavisi od točky zrěńja, a kako sę govori, točka zrěńja zavisi od točky sěděńja. Kto věri, že Slovjani sųt jednin veliky narod, pravdopodobno takože vidi slovjansky kak jedin prirodny język. Ja iz vlastnogo izkušeńja językotvoritelja mogų kazati, že proces odkryvańja medžuslovjanskogo jest něčto cělkom drugogo od tvorjeńja ili izmysljeńja umětnyh językov. Da, jesm napisal čęst gramatiky i mnogo tekstov v/o medžuslovjanskom, ale mimo togo ne čujų sę avtorom języka – tako samo, kak pisatelj russkoj gramatiky ili poljskogo slovnika ne jest avtor ni russkogo ni poljskogo języka. Mojim mněńjem medžuslovjansky jest vse v jednom: stary improvizovany język koristany od obyčnyh ljudij, a takože različne projekty modernizacije starocŕkovnoslovjanskogo ili iztvorjeńja vseslovjanskogo języka od avtorov iz mnogyh raznyh krajev.

Конклузија

Сејчас очевидно пытанје звучи: кторы из повыших погледов најболье имаје правду? На жалост немаје једнозначного одговора на то пытанје. Все зависи од точкы зренја, а како се говори, точка зренја зависи од точкы седенја. Кто вери, же Словјани сут једнин великы народ, правдоподобно такоже види словјанскы как једин природны језык. Ја из властного изкушенја језыкотворительа могу казати, же процес одкрыванја меджусловјанского јест нечто целком другого од творьенја или измысльенја уметных језыков. Да, јесм написал чест граматикы и много текстов в/о меджусловјанском, але мимо того не чују се автором језыка – тако само, как писатель русској граматикы или польского словника не јест автор ни русского ни польского језыка. Мојим мненјем меджусловјанскы јест все в једном: стары импровизованы језык користаны од обычных льудиј, а такоже различне пројекты модернизације староцрковнословјанского или изтворьенја всесловјанского језыка од авторов из многых разных крајев.

Kako jesm napisal v vvedeńju, ne jest tako, že język jest abo prirodny abo umětny. Vsaky prirodny język sodŕžuje v sobě umětne elementy, a vsaky umětny język elementy prirodnosti. Zatom vsaky język nahodi sę někde na skalě medžu dvoma krajnostjami.

Како јесм написал в введенју, не јест тако, же језык јест або природны або уметны. Всакы природны језык содржује в собе уметне елементы, а всакы уметны језык елементы природности. Затом всакы језык находи се некде на скале меджу двома крајностјами.

Ja vidžu medžuslovjansky prěd vsim kako jednų velikų kupų slov i gramatičnyh elementov iz vsih slovjanskyh językov, ktorų my jedino analizujemo i izsrěd ktoroj my gromadimo te věči, ktore sųt razumlive maksimalnoj kolikosti Slovjanov. Da, možno by daže kazati, že medžuslovjansky sovsěm ne jest język, ale jedino sostav orųdej do podměnjeńja prirodnyh językov. Ale to ne byla by cěla pravda, tomu že medžuslovjansky možno jest ravno dobro koristati kak polny język. I toj język jest měšanina elementov iz vsih slovjanskyh językov, ktora jest tako samo slovjanska, kako měšanina elementov iz britanskogo i amerikanskogo anglijskogo jest anglijska. Ne pišemo pravila i ne nakazujemo ljudjam čto imajųt dělati i čto jim ne dozvaljajemo. Jedino sovětujemo čto mogut dělati, da by pisali i govorili, kako to mųdro nazyval Majar-Ziljski, «vzajemno».

Ја виджу меджусловјанскы пред всим како једну велику купу слов и граматичных елементов из всих словјанскых језыков, ктору мы једино анализујемо и изсред кторој мы громадимо те вечи, кторе сут разумливе максималној коликости Словјанов. Да, можно бы даже казати, же меджусловјанскы совсем не јест језык, але једино состав орудеј до подменьенја природных језыков. Але то не была бы цела правда, тому же меджусловјанскы можно јест равно добро користати как полны језык. И тој језык јест мешанина елементов из всих словјанскых језыков, ктора јест тако само словјанска, како мешанина елементов из британского и американского англијского јест англијска. Не пишемо правила и не наказујемо льудјам что имајут делати и что јим не дозвальајемо. Једино советујемо что могут делати, да бы писали и говорили, како то мудро называл Мајар-Зильски, «взајемно».