Založenja za medžuslovjansky jezyk

Заложенја за меджусловјанскы језык

Jan van Steenbergen

Mnogo děje se na medžuslovjanskom frontu. Ješče dva lěta tomu nazad iměli jesmo tri odděljne jezyčne projekty: Slovianski, Slovioski i Novoslověnsky. Poslě uspěšnogo slivanja prvyh dvoh, nyně ostali sut dva projekty, ktore vse vrěme sut v polnym dviženju. Interesno, že sejčas proces ne odigryvaje se dragoju svědomogo slivanja gramatik i slovnikov. Vměsto togo, povstanje jednoj občej společnosti pričinilo postupno sbližanje. Hvala obustrannoj dobroj volji i bezprěryvnoj diskusiji razliky medžu slovianskym i novoslověnskym pomalu smenšajut se. Jest li zatom naděja, že slovianski i novoslověnsky srastut se ješče bolje, do takogo stupnja, že možno bude nazvati to sjedinjenjem?

Много деје се на меджусловјанском фронту. Јешче два лета тому назад имели јесмо три оддельне језычне пројекты: Словянски, Словиоски и Новословѣнскы. После успешного сливанја првых двох, ныне остали сут два пројекты, кторе все време сут в полным движенју. Интересно, же сејчас процес не одигрываје се драгоју сведомого сливанја граматик и словников. Вместо того, повстанје једној обчеј сполечности причинило поступно сближанје. Хвала обустранној доброј вольи и безпрерывној дискусији разликы меджу словянскым и новословѣнскым помалу сменшајут се. Јест ли затом надеја, же словянски и новословѣнскы срастут се јешче болье, до такого ступньа, же можно буде назвати то сјединьенјем?

Nikto to ne znaje, ale někoji srěd naših koristnikov izglašajut mněnje, že dobro bylo by truditi v toj směr. Ne toliko zato, že nikomu ne sut potrěbne dva odděljne sistemy ktore v principu dělajut to samo, ale takože zato, že bytje dvoh standardov jest zaměšajuče ljudjam, ktori hočut se učiti. Ibo ne vsaka osoba uči se zapametajuči pravila; sut takože ljudi, ktori učet se čitajuči teksty.

Никто то не знаје, але некоји сред наших користников изглашајут мненје, же добро было бы трудити в тој смер. Не толико зато, же никому не сут потребне два оддельне системы кторе в принципу делајут то само, але такоже зато, же бытје двох стандардов јест замешајуче льудјам, ктори хочут се учити. Ибо не всака особа учи се запаметајучи правила; сут такоже льуди, ктори учет се читајучи тексты.

Draga k kompromisu

Драга к компромису

Nedavno jesmo mnogo diskutovali o osobnyh elementah, na priklad o končinah razkaznikov i pridavnikov. Taky podhod poněkogda može vesti k dobromu rezultatu, ale imaje nedostatky. Često v takyh diskusijah dominujut osobne vkusy i mněnja, padajut razne dike pomysly i legko trati se iz oka večši obraz. Sut takože ine možne podhody, na priklad, tupo govoreči: «Vozmimo tvoje glagoly i moje imenniky». Ale tako trgovanje očevidno ne čini dobry jezyk. Protivno, jest daže rizik, že novy jezyk bude loši neželi dva poprědnje! Prvy podhod jest prěmedly, vtory jest prěbystry, a oba vodet k nekonsistenciji. Medžuslovjansky povinen jest byti ne toliko kompromis medžu slovianskom i novoslověnskom, ale prěd vsim kompromis medžu prirodnymi jezykami.

Недавно јесмо много дискутовали о особных елементах, на приклад о кончинах разказников и придавников. Такы подход понекогда може вести к доброму резултату, але имаје недостаткы. Често в такых дискусијах доминујут особне вкусы и мненја, падајут разне дике помыслы и легко трати се из ока вечши образ. Сут такоже ине можне подходы, на приклад, тупо говоречи: «Возмимо твоје глаголы и моје именникы». Але тако тргованје очевидно не чини добры језык. Противно, јест даже ризик, же новы језык буде лоши нежели два попреднье! Првы подход јест премедлы, вторы јест пребыстры, а оба водет к неконсистенцији. Меджусловјанскы повинен јест быти не толико компромис меджу словянском и новословѣнском, але пред всим компромис меджу природными језыками.

Izhodžu iz prědpoloženja, že vsaky dobry umětny jezyk načinaje se od dobrogo projektovanja. Početkujuči jezykotvoritelji često načinajut od čisl, tabelok ili rěčenj, a něčto bolje izkušeni jezykotvoritelji uže znajut, že trěba jest prvo razrabotati fonologiju. Ale pravda jest, že daže togda jest šans, že jezyk bude pusta skorlupa. Ibo na osnově čego izbiraje se zvuky, bukvy, slova i končiny? Ako hoče se praviljno stvoriti jezyk, vsegda trěba jest načeti od principov projektovanja. To jest fundament vsakoj arhitektury. Kogda buduje se dom, ne načinaje se od stupenišča ili od dveri, načinaje se od plana i potom od fundamentov! Trěba jest zatom prvo formulovati principy projektovanja, a te principy ustanavjaje cělj.

Изходжу из предположенја, же всакы добры уметны језык начинаје се од доброго пројектованја. Почеткујучи језыкотворительи често начинајут од числ, табелок или речень, а нечто болье изкушени језыкотворительи уже знајут, же треба јест прво разработати фонологију. Але правда јест, же даже тогда јест шанс, же језык буде пуста скорлупа. Ибо на основе чего избираје се звукы, буквы, слова и кончины? Ако хоче се правильно створити језык, всегда треба јест начети од принципов пројектованја. То јест фундамент всакој архитектуры. Когда будује се дом, не начинаје се од ступенишча или од двери, начинаје се од плана и потом од фундаментов! Треба јест затом прво формуловати принципы пројектованја, а те принципы устанавјаје цель.

Obči cělj, razne podhody

Обчи цель, разне подходы

Myslju, že slovianski i novoslověnsky sut suglasne odnosno glavnogo cělja medžuslovjanskogo jezyka: maksimalna razumlivost Slovjanam. Jest takože vtorny cělj: da by jezyk byl legko učimy i koristimy.

Мысльу, же словянски и новословѣнскы сут сугласне односно главного цельа меджусловјанского језыка: максимална разумливост Словјанам. Јест такоже вторны цель: да бы језык был легко учимы и користимы.

Kako realizovati te cělje? Tu objavjajut se razliky medžu našimi podhodami. Principy slovianskogo sut objasnjene v detaljah.1 Kratko govoreči: slovianski jest oproščeny model, sostavjeny iz elementov jestvujučih vo vsih živyh slovjanskyh jezykah ili v množinstvu, pri čem konsistencija dosegaje se posrědstvom etimologičnoj praviljnosti v odnošenju k praslovjanskomu jezyku. Principy projektovanja novoslověnskogo ne sut bliže opisane, ale na jej stranicah nahodet se někoje ukazanja v dobrom směru: «Projekt novoslovienskego jezyka jest naučna formalizacija takej univerzaľnej slovienskej reči» i dalje: «Novoslovienskij jezyk jest studia, kojaže by byla podoba kyrillomethodijskego staroslovienskeho jezyka, ako li by on jest neprěstano rastl sled živih narodnih jezykov i absorboval jest rovne diejanija, jakeže sut imali živi narodni jezyky».2

Како реализовати те целье? Ту објавјајут се разликы меджу нашими подходами. Принципы словянского сут објасньене в детальах.1 Кратко говоречи: словянски јест опрошчены модел, составјены из елементов јествујучих во всих живых словјанскых језыках или в множинству, при чем консистенција досегаје се посредством етимологичној правильности в одношенју к прасловјанскому језыку. Принципы пројектованја новословѣнского не сут ближе описане, але на јеј страницах находет се некоје указанја в добром смеру: «Projekt novoslovienskego jezyka jest naučna formalizacija takej univerzaľnej slovienskej reči» и далье: «Novoslovienskij jezyk jest studia, kojaže by byla podoba kyrillomethodijskego staroslovienskeho jezyka, ako li by on jest neprěstano rastl sled živih narodnih jezykov i absorboval jest rovne diejanija, jakeže sut imali živi narodni jezyky».2

V jednom rěčenju, slovianski jest sinteza živyh slovjanskyh jezykov na osnově togo, čto dělaje množinstvo, oproščena koliko možno bez utraty prirodnosti, a novoslověnsky jest prodolženje starocrkovnoslovjanskogo jezyka, modernizovano i oproščeno na osnově živyh jezykov. Ključove slovo za slovjanski jest «množinstvo», za novoslověnsky «staroslovjanski». V obu padah rolju igrajut takože elementy prirodnogo razvitja, živyh jezykov i oproščenja.

В једном реченју, словянски јест синтеза живых словјанскых језыков на основе того, что делаје множинство, опрошчена колико можно без утраты природности, а новословѣнскы јест продолженје староцрковнословјанского језыка, модернизовано и опрошчено на основе живых језыков. Кльучове слово за словјански јест «множинство», за новословѣнскы «старословјански». В обу падах рольу играјут такоже елементы природного развитја, живых језыков и опрошченја.

Sinteza

Синтеза

Ako iskaje se sintezu medžu njimi, trěba jest prvo pozrěti na te principy i najdti balans medžu trěmi polusami:

prajezyk <> množinstvo živyh jezykov <> oproščenje

Prěd vvedenjem oproščenj trěba nam jest prvo poznati, čto oprostimo, zatom načnimo od prvyh dvoh. Izzov jest izrazny: strana slovianskogo povinna jest uznati, že daže arhaizmy i razvezanja suče jedino v menšinstvu jezykov, jednako mogut byti razumlive takože ostalym, a strana novoslověnskogo povinna jest prijeti, že rěšenje množinstva živyh jezykov imaje pozitivny vliv na razumlivost. Jedno možno rěšenje jest:

  • ako SCS i množinstvo sut suglasne, nikaka diskusija ne bude potrěbna;
  • ako razvezanje SCS jest živo v značnom menšinstvu, može izigrati pod uslovjem, že ne jest prěmnogo škodlivo za reštu;
  • ako protivnost medžu SCS i množinstvom jest mnogo ostra, možemo diskutovati čto jest lěpše, ili eventualno prědlagati obě opcije;
  • ako razvezanje SCS jest izumrělo ili prěžilo jedino v malom menšinstvu, slědimo množinstvo.

Ако искаје се синтезу меджу ньими, треба јест прво позрети на те принципы и најдти баланс меджу треми полусами:

прајезык <> множинство живых језыков <> опрошченје

Пред введенјем опрошчень треба нам јест прво познати, что опростимо, затом начнимо од првых двох. Иззов јест изразны: страна словянского повинна јест узнати, же даже архаизмы и развезанја суче једино в меншинству језыков, једнако могут быти разумливе такоже осталым, а страна новословѣнского повинна јест пријети, же решенје множинства живых језыков имаје позитивны влив на разумливост. Једно можно решенје јест:

  • ако СЦС и множинство сут сугласне, никака дискусија не буде потребна;
  • ако развезанје СЦС јест живо в значном меншинству, може изиграти под условјем, же не јест премного шкодливо за решту;
  • ако противност меджу СЦС и множинством јест много остра, можемо дискутовати что јест лепше, или евентуално предлагати обе опције;
  • ако развезанје СЦС јест изумрело или прежило једино в малом меншинству, следимо множинство.

Glasovanje v slovianskom

Гласованје в словянском

Pojetja «množinstvo» i «menšinstvo» sut očevidno mnogo abstrakcijne. Zvlašče v grupovyh projektah krajno važne sut objektivne kriterije, inako diskusije o tom, čto jest lěpše i kto čto hoče, ne imajut konec. Ako čislimo kolikost govoriteljev, možemo směsta odmetati cělu ideju medžuslovjanskogo jezyka i adoptovati russky. Iz vědomyh pričin to ne jest mudro razvezanje. Zato slovianski izbral drugy podhod: sistem glasovanja. Smysl togo sistema jest poděl slovjanskyh jezykov na osnově pokrovnosti v tri grupy, a každoj grupy v dvě podgrupy. Vse grupy i podgrupy važet se ravno. Vslěd togo, russky i poljsky imajut po 1 glas (ne zato, že imajut najmnogo govoriteljev, ale zato, že same v sobě sut podgrupy), a ukrajinsky, bělorussky, češsky, slovačsky, slovensky, srbohrvatsky, makedonsky i bulgarsky imajut po 0,5 glasa. Jezyky imajuče menje neželi milion govoriteljev ne glasujut, čto takože izključaje izumrěle jezyky. V tom sistemu, množinstvo znači: veče neželi tri glasy. Iz definicije izigryvaje razvezanje, ktoro jestvuje minimalno v četyrěh (iz šesti) podgrupah. «Značno menšinstvo» generalno definiuje se kak 2-3 glasy. Imajemo izkušenje, že toj poděl voobče davaje spravědlive rezultaty.

Појетја «множинство» и «меншинство» сут очевидно много абстракцијне. Звлашче в груповых пројектах крајно важне сут објективне критерије, инако дискусије о том, что јест лепше и кто что хоче, не имајут конец. Ако числимо коликост говорительев, можемо сместа одметати целу идеју меджусловјанского језыка и адоптовати русскы. Из ведомых причин то не јест мудро развезанје. Зато словянски избрал другы подход: систем гласованја. Смысл того система јест подел словјанскых језыков на основе покровности в три групы, а каждој групы в две подгрупы. Все групы и подгрупы важет се равно. Вслед того, русскы и польскы имајут по 1 глас (не зато, же имајут најмного говорительев, але зато, же саме в собе сут подгрупы), а украјинскы, белорусскы, чешскы, словачскы, словенскы, србохрватскы, македонскы и булгарскы имајут по 0,5 гласа. Језыкы имајуче менье нежели милион говорительев не гласујут, что такоже изкльучаје изумреле језыкы. В том систему, множинство значи: вече нежели три гласы. Из дефиниције изигрываје развезанје, кторо јествује минимално в четырех (из шести) подгрупах. «Значно меншинство» генерално дефиниује се как 2-3 гласы. Имајемо изкушенје, же тој подел вообче даваје справедливе резултаты.

Poslě šesti lět raboty mogu kazati, že sam sistem jest dobry, ale lgal byh pišuči že jest bez nedostatkov. Znajemo uže, že srěd jezykov često tvoret se sěverne «koalicije» (vozhodnoslovjansky-poljsky, zapadnoslovjansky-bělorussky-ukrajinsky), ktore čestěje pobědajut nad južnoslovjanskym neželi obratno. Može to samo v sobě ne jest nespravědlivo, tomu že slovensky i srbohrvatsky něčto dalje odplyvli od prvovzora neželi rešta; jednakože, ako hočemo, že južni Slovjani razumějut medžuslovjansky tako samo dobro kako drugi, trěba jest někako korigovati tu situaciju.

После шести лет работы могу казати, же сам систем јест добры, але лгал бых пишучи же јест без недостатков. Знајемо уже, же сред језыков често творет се северне «коалиције» (возходнословјанскы-польскы, западнословјанскы-белорусскы-украјинскы), кторе честеје победајут над јужнословјанскым нежели обратно. Може то само в собе не јест несправедливо, тому же словенскы и србохрватскы нечто далье одплывли од првовзора нежели решта; једнакоже, ако хочемо, же јужни Словјани разумејут меджусловјанскы тако само добро како други, треба јест некако кориговати ту ситуацију.

Drugy nedostatok jest fakt, že jezyky s menje neželi milion govoriteljami ne imajut glasa. Onogda ovo rěšenje bylo podjeto iz praktičnyh pričin: slovniky i gramatiky tyh jezykov byli malo dostupne, poiskyvanje slov jest i mnogo raboty v 10 slovnikah, a vsekako te male jezyky ne sdělali by veliku razliku. Jednakože srbolužičsky jest sovsěm nezavisna podgrupa i zaslužuje specialnu uvagu; može na priklad byti dokaz, že někaka harakteristika jestvuje v zapadnoslovjanskom. Kromě togo, Srbolužičani rědko znajut drugy slovjansky jezyk. Takože rusinsky imaje specialne cěnnosti: toj jezyk jest vozhodnoslovjansky, ale děli mnogo harakteristik s zapadnymi i južnymi jezykami. Jest to jezyk blizko miliona ljudij, ktory nahodi se najbolje na srědišču iz vsih.

Другы недостаток јест факт, же језыкы с менье нежели милион говорительами не имајут гласа. Оногда ово решенје было подјето из практичных причин: словникы и граматикы тых језыков были мало доступне, поискыванје слов јест и много работы в 10 словниках, а всекако те мале језыкы не сделали бы велику разлику. Једнакоже срболужичскы јест совсем независна подгрупа и заслужује специалну увагу; може на приклад быти доказ, же некака характеристика јествује в западнословјанском. Кроме того, Срболужичани редко знајут другы словјанскы језык. Такоже русинскы имаје специалне ценности: тој језык јест возходнословјанскы, але дели много характеристик с западными и јужными језыками. Јест то језык близко милиона льудиј, кторы находи се најболье на средишчу из всих.

A trětja věč: toj sistem sovsěm ne imaje svez s etimologijeju. V slovianskom obovezuje nepisany princip, že v padu sumněnja etimologija imaje prědnost, ale to jest vse.

А третја веч: тој систем совсем не имаје свез с етимологијеју. В словянском обовезује неписаны принцип, же в паду сумненја етимологија имаје предност, але то јест все.

Glasovanje s udělom staroslovjanskogo i malyh jezykov

Гласованје с уделом старословјанского и малых језыков

Jasno jest, že v novom sistemu staroslovjansky povinen jest igrati važnu rolju. Zatom trěba jest mu priděliti glasy. Vidžu k tomu razne možnosti. Ako zakladajemo, že staroslovjansky bude iměti polovinu glasov, togda iz modernizacije ničto ne bude: dostačilo by, že by jedin jediny jezyk dělil s nim harakteristiku. Iz drugoj strany, ako staroslovjansky iměl by pol glasa ili daže jedin glas, mogl by v najlěpšem padu funkcionovati kako arbiter, ale kromě togo ne sdělal by veliku razliku. Zato mojim mněnjem najlogičny byl by izbor za dva glasy – tolikože samo kako jedna cěla grupa. V takom padu staroslovjansky potrěbuje podpor jednoj grupy (na priklad južnoslovjanskoj) + jednogo jedinogo jezyka, da by tvoril solidno množinstvo. A v padu ubědžajučego množinstva živyh jezykov, te poslědnje izigryvajut.

Јасно јест, же в новом систему старословјанскы повинен јест играти важну рольу. Затом треба јест му приделити гласы. Виджу к тому разне можности. Ако закладајемо, же старословјанскы буде имети половину гласов, тогда из модернизације ничто не буде: достачило бы, же бы једин једины језык делил с ним характеристику. Из другој страны, ако старословјанскы имел бы пол гласа или даже једин глас, могл бы в најлепшем паду функционовати како арбитер, але кроме того не сделал бы велику разлику. Зато мојим мненјем најлогичны был бы избор за два гласы – толикоже само како једна цела група. В таком паду старословјанскы потребује подпор једној групы (на приклад јужнословјанској) + једного јединого језыка, да бы творил солидно множинство. А в паду убеджајучего множинства живых језыков, те последнје изигрывајут.

Tomu že starocrkovnoslovjansky nosi v sobě někoje harakteristiky mnogo specifične za bulgarsko-makedonsku podgrupu, staroslovjansky trěba jest razděliti na starocrkovnoslovjansky i praslovjansky. Pri tom trěba jest pomněti, že starocrkovnoslovjansky v principu byl mnogo blizky praslovjanskomu i oba jezyky istno byli by vzajemno razumlive, ale takože sodržival elementy, ktore različali go od vsih ostalyh narěčij.

Тому же староцрковнословјанскы носи в собе некоје характеристикы много специфичне за булгарско-македонску подгрупу, старословјанскы треба јест разделити на староцрковнословјанскы и прасловјанскы. При том треба јест помнети, же староцрковнословјанскы в принципу был много близкы прасловјанскому и оба језыкы истно были бы взајемно разумливе, але такоже содрживал елементы, кторе различали го од всих осталых наречиј.

Ako budujemo novy sistem glasovanja, imajemo takože možnost, že vključimo jezyky, ktore raněje v slovianskom ne glasovali. Skažimo, že gornosrbsky, doljnosrbsky, rusinsky i kašubsky dostanut po 0,25 glasa. V takom padu trěba nam jest popraviti balans medžu grupami, že by poděl medžu zapadno-, vozhodno- i južnoslovjanskom byl ravny. Prědlagaju slědujuči model, v ktorom vsaka vetva imaje 2,5 glasa (zajedno 10 glasov):

Ако будујемо новы систем гласованја, имајемо такоже можност, же вкльучимо језыкы, кторе ранеје в словянском не гласовали. Скажимо, же горносрбскы, дольносрбскы, русинскы и кашубскы достанут по 0,25 гласа. В таком паду треба нам јест поправити баланс меджу групами, же бы подел меджу западно-, возходно- и јужнословјанском был равны. Предлагају следујучи модел, в ктором всака ветва имаје 2,5 гласа (заједно 10 гласов):

Staroslovjansky Praslovjansky 1,25
Starocrkovnoslovjansky 1,25
Vozhodnoslovjansky Russky 1,0
Rutenska grupa Bělorussky 0,5
Ukrajinsky 0,75
Rusinsky 0,25
Zapadnoslovjansky Lehitska grupa Poljsky 0,75
Kašubsky 0,25
Srbolužičska grupa Doljnosrbsky 0,25
Gornosrbsky 0,25
Čehoslovačska grupaČešsky 0,5
Slovačsky 0,5
Južnoslovjansky Južno-zapadna grupaSlovensky 0,5
Hrvatsky 0,5
Srbsky 0,5
Južno-vozhodna grupaMakedonsky 0,5
Bulgarsky 0,5
Старословјанскы Прасловјанскы 1,25
Староцрковнословјанскы 1,25
Возходнословјанскы Русскы 1,0
Рутенска група Белорусскы 0,5
Украјинскы 0,75
Русинскы 0,25
Западнословјанскы Лехитска група Польскы 0,75
Кашубскы 0,25
Срболужичска група Дольносрбскы 0,25
Горносрбскы 0,25
Чехословачска групаЧешскы 0,5
Словачскы 0,5
Јужнословјанскы Јужно-западна групаСловенскы 0,5
Хрватскы 0,5
Србскы 0,5
Јужно-возходна групаМакедонскы 0,5
Булгарскы 0,5

Efekty

Ефекты

Očevidno taky razširjeny sistem glasovanja ne bude potrěbny k tvorjenju slovnika, ibo onde možno daže dodati vse slova iz staroslovjanskogo; kategorizacija slov odbyvaje se s pomočju uravnjev. Ne, sistem odnosi se prěd vsim k podjetju rěšenj v oblasti gramatiky i fonologije. Na priklad:

  • dělaješ <> dělaš: obě opcije imajut 5 glasov, prva imaje veče govoriteljev → -aje- izigryvaje
  • e ≠ ě (5,5), e = ě (3), e ≈ ě (1,5) → različajemo medžu e i ě
  • ъ > o (3,75), ъ (3), e (2,25), a (1) → o izigryvaje
  • t+j > č (3), c (2,5), tj/ć (2,25), št (1,75), kj (0,5) → č
  • kosť (6,75), kost (3,25) → kosť izigryvaje
  • bez dvojstvenogo čisla (6,5 – 270 mln. govoriteljev), s dvojstvenym čislom (3,5 – 2 mln. govoriteljev) → bez dvojiny
  • imperfekt/aorist/perfekt (5), prosty prošly čas (5) → dodati imperfekt s prěduprědženjem
  • razkazniky prosi/nesi (7,25), proś/neś (2,75) → prosi! nesi!
  • pridavniky m.: -y/-i (7,5), -i (2,5); bez -j (5,5) → -y/-i
  • pridavniky ž.: -a (6), -aja (4) → -a
  • pridavniky sr.: -oje (4), -e (3,5), -o (2,5) → bez kontrakcije, -e izigryvaje

I tako dalje. Tymže samym sposobom avtomatično buduje se prirodny kompromis medžu starym i novym, množinstvom i menšinstvom, slovianskym i novoslověnskym.

Очевидно такы разширьены систем гласованја не буде потребны к творьенју словника, ибо онде можно даже додати все слова из старословјанского; категоризација слов одбываје се с помочју уравньев. Не, систем односи се пред всим к подјетју решень в области граматикы и фонологије. На приклад:

  • делајеш <> делаш: обе опције имајут 5 гласов, прва имаје вече говорительев → -аје- изигрываје
  • е ≠ ѣ (5,5), е = ѣ (3), е ≈ ѣ (1,5) → различајемо меджу е и ѣ
  • ъ > о (3,75), ъ (3), е (2,25), а (1) → о изигрываје
  • т+ј > ч (3), ц (2,5), тј/ћ (2,25), шт (1,75), ќ (0,5) → ч
  • кость (6,75), кост (3,25) → кость изигрываје
  • без двојственого числа (6,5 – 270 млн. говорительев), с двојственым числом (3,5 – 2 млн. говорительев) → без двојины
  • имперфект/аорист/перфект (5), просты прошлы час (5) → додати имперфект с предупредженјем
  • разказникы проси/неси (7,25), прось/несь (2,75) → проси! неси!
  • придавникы м.: -ы/-и (7,5), (2,5); без (5,5) → -ы/-и
  • придавникы ж.: (6), -ая (4) →
  • придавникы ср.: -оѥ (4), (3,5), (2,5) → без контракције, изигрываје

И тако далье. Тымже самым способом автоматично будује се природны компромис меджу старым и новым, множинством и меншинством, словянскым и новословѣнскым.

A čto s oproščenjem?

А что с опрошченјем?

Vyše opisany sistem davaje prvovzor, ale ne razrěšaje v kvestijah oproščenja. Oproščenje jest mnogo složena věč, za ktoru težko jest ustanoviti kakekoli objektivne kriterija. Često byvaje, že oproščenje za jednogo znači oteženje za drugogo, a čto jest proste takože zavisi od osoby i srědstva. Ja myslju, že trěba jest načeti od togo, že byhmo ne podhodili do kvestije v kategorijah «dobro» ili «zlo», a vměsto togo obyčno pogledali na razne opcije tako, kako one sut, a ne kako one imajut byti. Na priklad, e i ě za Rusov, Slovencev i Srbov zvučet jednakože, za Ukrajincev i Hrvatov inako, za Poljakov i Bulgarov poněkogda ovako, poněkogda onako. Takože samo, t i ť na sěveru različajut se, na jugu zvučet identično. Inymi slovami: kosť i dělati sut elastični prvovzory, kost i delati sut flavorizacije ili oproščenja. Kto može i hoče, nehaj piše polnu versiju, kto ne može ili ne hoče, nehaj opraščaje.

Выше описаны систем даваје првовзор, але не разрешаје в квестијах опрошченја. Опрошченје јест много сложена веч, за ктору тежко јест установити какеколи објективне критерија. Често бываје, же опрошченје за једного значи отеженје за другого, а что јест просте такоже зависи од особы и средства. Ја мысльу, же треба јест начети од того, же быхмо не подходили до квестије в категоријах «добро» или «зло», а вместо того обычно погледали на разне опције тако, како оне сут, а не како оне имајут быти. На приклад, е и ѣ за Русов, Словенцев и Србов звучет једнакоже, за Украјинцев и Хрватов инако, за Польаков и Булгаров понекогда овако, понекогда онако. Такоже само, т и ть на северу различајут се, на југу звучет идентично. Иными словами: кость и дѣлати сут еластични првовзоры, кост и делати сут флаворизације или опрошченја. Кто може и хоче, нехај пише полну версију, кто не може или не хоче, нехај опрашчаје.

K oproščenju gramatiky mojim mněnjem najlěpše razvezanje sut razne opcije: jedna prosta i regularna, jedna naučna i neoproščena (ili legko oproščena). Važno, že by prinajmenje naučna gramatika iměla naučnu fonologiju, ibo ne vidžu smysl naučnoj gramatiky s oproščenoju fonologijeju. Oproščeno pravopisanje snova jest iny problem. Ale kako napisal jesm, to uže jest cělkom ina skazka.

К опрошченју граматикы мојим мненјем најлепше развезанје сут разне опције: једна проста и регуларна, једна научна и неопрошчена (или легко опрошчена). Важно, же бы принајменье научна граматика имела научну фонологију, ибо не виджу смысл научној граматикы с опрошченоју фонологијеју. Опрошчено правописанје снова јест ины проблем. Але како написал јесм, то уже јест целком ина сказка.